РАДИТЕ ОД КУЋЕ, НЕ ПЛАЋАТЕ ПРЕВОЗ И МИСЛИТЕ ДА ШТЕДИТЕ? Ево који вам трошкови стижу на личну адресу
Нема свакодневног одласка у канцеларију, трошкова превоза ни времена изгубљеног у гужви. Рад од куће зато на први поглед делује као финансијски повољнија опција, али рачуница није баш тако једноставна.
Струја, интернет, телефон, рачунар и друга опрема коју запослени користи за посао имају своју цену, а питање ко би те трошкове требало да сноси у Србији још није прецизно решено.
Уговор о сарадњи регулише питање трошкова
Како пише Бизнис и финансије, Закон о раду препознаје да рад од куће запосленом може да направи додатне издатке, али не одређује јединствену методологију према којој би они требало да буду обрачунати.
Уговор о раду или његов анекс требало би да регулише средства за рад која послодавац обезбеђује, инсталира и одржава, као и коришћење опреме запосленог и надокнаду трошкова насталих током рада од куће.
Међу тим издацима могу да буду интернет, електрична енергија, телефон, коришћење сопственог рачунара или друге опреме.
Проблем настаје када уговором или анексом није прецизирано како ће ти трошкови бити надокнађени.
Три начина на која послодавци решавају трошкове
У пракси се, према наводима портала Бизнис&Финансије, углавном користе три модела.
Послодавац може запосленом да исплаћује унапред одређену месечну накнаду, да рефундира стварно настале трошкове или да сам обезбеди потребну опрему уз додатну месечну надокнаду других издатака.
Међутим, постоји још један трошак рада од куће који се често не види на први поглед - безбедност пословних података.
Одговорност за њихову заштиту примарно је на послодавцу и када запослени не ради из канцеларије. Зато компаније могу да имају додатне издатке за службене уређаје, ВПН, енкрипцију, антивирусне и друге безбедносне системе, као и ИТ подршку.
Накнада трошкова се опорезује
Још један проблем представља порески третман.
Према ставу Министарства финансија, на накнаду коју послодавац исплаћује запосленом за коришћење сопствених средстава за рад од куће плаћа се порез од 10 одсто.
На тај износ се, међутим, не плаћају доприноси за обавезно социјално осигурање.
Порески саветник Милан Трбојевић указује да већ постоје друге накнаде које могу бити неопорезиве, попут накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са посла, и сматра да би пореско ослобађање трошкова рада од куће могло овај облик рада да учини привлачнијим послодавцима.
Предузетници рачун плаћају сами
Ситуација је другачија за оне који раде за себе.
Предузетница Хана Стевовић, која послује као паушалац и ради од куће, за Б&Ф је истакла да ју је набавка основне опреме на почетку коштала око 1.500 евра.
Само лаптоп и телефон платила је по 600 евра, док је за микрофон и статив издвојила додатних 100 евра. Ту трошкови не престају.
За претплате на сервисе потребне за посао, струју и интернет месечно издваја најмање још 100 евра. Уз то, као паушалац сваког месеца за порезе и доприносе плаћа око 27.000 динара.
Паушалци притом немају могућност да те додатне пословне издатке користе као пореске одбитке.
Предузетници који воде пословне књиге или послују као друштво са ограниченом одговорношћу имају другачије могућности када је реч о пореском третману трошкова рада од куће.
Зато канцеларија у сопственом дому можда штеди време и трошкове свакодневног одласка на посао, али није бесплатна. Разлика је пре свега у томе ко на крају плаћа рачун - запослени, послодавац или предузетник који ради за себе.
