RAD OD KUĆE, FRILENSERI, PLATE – SVE SE MENJA Novi Zakon o radu donosi evropska pravila EVO KADA ĆE BITI GOTOV

Dok važeći propisi i dalje prepoznaju tradicionalni koncept radnog mesta, privreda se uveliko oslanja na rad od kuće, frilensere i algoritamsko upravljanje putem aplikacija. Upravo zato, najavljena izrada novog Zakona o radu ne predstavlja samo kozmetičku izmenu, već dubinski pokušaj modernizacije domaćeg radnog zakonodavstva, u kojem Srbiji pomaže i Evropska unija.

Ovaj istorijski reset započet je u martu 2025. godine kroz specifični Tvining ugovor pod nazivom „Podrška poboljšanju uslova rada i pripreme Republike Srbije za učešće u EURES-u“, koji obuhvata detaljnu analizu usaglašenosti našeg zakonodavstva sa direktivama Evropske unije.

Četiri moćne zemlje EU „kroje“ i naše propise

Cilj je usvajanje evropskih standarda o transparentnim i predvidljivim radnim uslovima, kao i o ravnoteži između poslovnih i predvidljivih radnih uslova, a ovaj projekat, pored srpskih, „kroji“ i konzorcijum evropskih eksperata iz Grčke, Francuske, Švedske i Slovenije.

Kako će ga skrojiti, za sada je neizvesno jer su, pored eksperata iz ove četiri države EU, uključeni i sindikati i poslodavci, koji će pokušati da usaglase stavove i najkasnije do sredine 2027. godine modernizuju domaće radno zakonodavstvo, koje će odrediti sudbinu miliona radnika.

Prema saznanjima „Blic Biznisa“, učestali su sastanci na fokus grupama i od teorijskih rasprava krenulo se u konkretizaciju, odnosno na stolu su predlozi određenih eksperata za nova rešenja.

Međutim, naša saznanja ukazuju da, i pored želje Srbije da resetuje svoje radno zakonodavstvo u skladu sa evropskim, ipak ne pristaje da se sva njihova rešenja usvoje.

Novi Zakon o radu ne piše se iza zatvorenih vrata ovdašnjih kabineta. Reforma se sprovodi kroz zvanični međunarodni Tvining projekat Evropske unije, osmišljen da domaće zakonodavstvo direktno spoji sa najvišim evropskim standardima u okviru pregovaračkog Poglavlja 19. Međutim, postoje određene nesuglasice naših ljudi sa stranim ekspertima, pa pregovarački sto u Beogradu je za neka rešenja postao poprište ozbiljne ekonomske i pravne borbe pod budnim okom Brisela. Naime, dok evropski eksperti daju pravni okvir, unutar fokus grupe, u nezavidnom položaju je država, odnosno Ministarstvo rada, koje treba da usaglasi i stavove sindikata i poslodavaca, koji nemaju identične poglede na sva evropska rešenja u novom Zakonu o radu - navodi  izvor Blica iz Nemanjine 11 i dodaje:
 

Treba da se zna da u konzorcijumu stranih eksperata svako ima svoje zadatke. Lider konzorcijuma je Grčka, odnosno Grčki centar za međunarodno i evropsko ekonomsko pravo koji vodi čitavu operaciju, donoseći ekspertizu o usklađivanju propisa sa pravnim tekovinama EU. Francuska, tj. njena Služba za zapošljavanje, unosi stroge zapadnoevropske standarde zaštite radnika i socijalnog dijaloga, dok Švedska služba za zapošljavanje garantuje skandinavsku transparentnost, sa fokusom na modernizaciju tržišta i prava zaposlenih u digitalnom dobu. Tu su i eksperti slovenačke Službe za zapošljavanje, kao regionalni „junior partner“, koji služi kao most, odnosno donosi dragocena iskustva zemlje koja je uspešno prošla tranziciju iz eks-Ju sistema u EU okvire. Ovaj evropski tim pruža direktnu savetodavnu podršku domaćim pregovaračima, vodeći Srbiju ka punoj integraciji u EURES, evropsku mrežu službi za zapošljavanje, koja otvara vrata ravnopravnom učešću naših agencija na tržištu EU - navodi sagovornik Blica.

Saznanja „Blic Biznisa“ indirektno su potvrđena i iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U ovom ministarstvu 17. marta 2025. godine počeo je sa realizacijom Tvining projekat „Podrška unapređenju uslova rada i priprema Republike Srbije za učešće u mreži EURES“. U okviru Komponente 1. Usklađivanje radnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, Tvining eksperti iz Grčke i Francuske su prezentovali tabele usklađenosti zakonodavstva RS sa 21 direktivom EU, na osnovu kojih je zaključeno da određena pitanja iz predmetnih direktiva nisu transponovana u srpsko zakonodavstvo. U periodu od marta do avgusta 2026. godine Tvining eksperti iz Grčke i Slovenije su predlagali konkretne izmene srpskog zakonodavstva u cilju potpunog usaglašavanja sa predmetnim direktivama i svoje predloge predstavili Ministarstvu i drugim državnim organima i socijalnim partnerima, na fokus grupama. Održano je 12 fokus grupa. Na osnovu ovih predloga moći će da se sagleda koje oblasti i pitanja treba i mogu da budu predmet uređivanja Zakona o radu i drugih zakona u nadležnosti ovog ministarstva, a koja treba da budu predmet regulisanja drugih zakona i propisa koji su u nadležnosti drugih ministarstava - rečeno je za „Blic Biznis“ iz Ministarstva.

Na pitanje „Blic Biznisa“ kada bi mogli da se očekuju usaglašeni stavovi i formulisanje zakonskih rešenja, dobili smo sledeći odgovor:

Od septembra 2026. godine, Ministarstvo će sa Tvining ekspertima u okviru Tvining projekta raditi na formulisanju zakonskih odredaba na osnovu predloženih izmena i dopuna Zakona o radu, koje će biti polazna osnova za razmatranje izmena i dopuna ovog zakona sa socijalnim partnerima i drugim zainteresovanim stranama. Kada budemo imali kompletan tekst zakona sa predloženim izmenama od strane Tvining eksperata, zajedno sa ovim izmenama razmatraćemo i druge predloge koje nam dostave socijalni partneri i druge zainteresovane strane. U zavisnosti od toga u kojoj meri je potrebno izmeniti postojeći Zakon o radu, do isteka Projekta (kraj marta 2027. godine, sa mogućnošću produženja za još tri meseca), doneće se odluka da li će se vršiti izmene i dopune postojećeg Zakona o radu ili će se sačiniti sasvim novi tekst Nacrta zakona o radu, koji će biti usklađen sa direktivama EU. Napominjemo da, treba imati u vidu složenost procedure pregovora sa socijalnim partnerima i drugim zainteresovanim stranama, veliki broj direktiva koje treba usaglasiti (21 direktiva), kao i obim izmena i dopuna Zakona o radu koje zahteva transponovanje ovih direktiva - kažu iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Sve ukazuje na to da će novi zakonski okvir doneti značajan napredak u odnosu na kruta i zastarela rešenja iz 2014. godine.

Umesto komplikovanih formula za plate i pravnog vakuuma u kojem su godinama tavorili frilenseri i platformski radnici, ovaj dokument bi trebalo da donese jasna pravila igre usklađena sa najrazvijenijim ekonomijama Evrope.

Stari zakon ili njegove izmene trebalo bi najkasnije do sredine 2027. godine da odu u istoriju, a novi da donese tržište rada u kojem pravila važe za sve, jednako u kancelariji, na terenu ili iza ekrana mobilne aplikacije.

Ako se sve to ne uskladi, i ako se srpski socijalni partneri ne usaglase, onda bi, kao i 2014. godine, kada je usvajan aktuelni, moglo da dođe do nezadovoljstva, pre svega sindikata, čime bi se odškrinuta vrata ka evropskim standardima zatvorila.

Blic biznis