РАД ОД КУЋЕ, ФРИЛЕНСЕРИ, ПЛАТЕ – СВЕ СЕ МЕЊА Нови Закон о раду доноси европска правила ЕВО КАДА ЋЕ БИТИ ГОТОВ
Тржиште рада у Србији већ годинама функционише у процепу између ригидних законских оквира постављених пре више од деценије и галопирајуће дигиталне реалности.
Док важећи прописи и даље препознају традиционални концепт радног места, привреда се увелико ослања на рад од куће, фриленсере и алгоритамско управљање путем апликација. Управо зато, најављена израда новог Закона о раду не представља само козметичку измену, већ дубински покушај модернизације домаћег радног законодавства, у којем Србији помаже и Европска унија.
Овај историјски ресет започет је у марту 2025. године кроз специфични Твининг уговор под називом „Подршка побољшању услова рада и припреме Републике Србије за учешће у EURES-у“, који обухвата детаљну анализу усаглашености нашег законодавства са директивама Европске уније.
Четири моћне земље ЕУ „кроје“ и наше прописе
Циљ је усвајање европских стандарда о транспарентним и предвидљивим радним условима, као и о равнотежи између пословних и предвидљивих радних услова, а овај пројекат, поред српских, „кроји“ и конзорцијум европских експерата из Грчке, Француске, Шведске и Словеније.
Како ће га скројити, за сада је неизвесно јер су, поред експерата из ове четири државе ЕУ, укључени и синдикати и послодавци, који ће покушати да усагласе ставове и најкасније до средине 2027. године модернизују домаће радно законодавство, које ће одредити судбину милиона радника.
Према сазнањима „Блиц Бизниса“, учестали су састанци на фокус групама и од теоријских расправа кренуло се у конкретизацију, односно на столу су предлози одређених експерата за нова решења.
Међутим, наша сазнања указују да, и поред жеље Србије да ресетује своје радно законодавство у складу са европским, ипак не пристаје да се сва њихова решења усвоје.
Нови Закон о раду не пише се иза затворених врата овдашњих кабинета. Реформа се спроводи кроз званични међународни Твининг пројекат Европске уније, осмишљен да домаће законодавство директно споји са највишим европским стандардима у оквиру преговарачког Поглавља 19. Међутим, постоје одређене несугласице наших људи са страним експертима, па преговарачки сто у Београду је за нека решења постао поприште озбиљне економске и правне борбе под будним оком Брисела. Наиме, док европски експерти дају правни оквир, унутар фокус групе, у незавидном положају је држава, односно Министарство рада, које треба да усагласи и ставове синдиката и послодаваца, који немају идентичне погледе на сва европска решења у новом Закону о раду - наводи извор Блица из Немањине 11 и додаје:
Треба да се зна да у конзорцијуму страних експерата свако има своје задатке. Лидер конзорцијума је Грчка, односно Грчки центар за међународно и европско економско право који води читаву операцију, доносећи експертизу о усклађивању прописа са правним тековинама ЕУ. Француска, тј. њена Служба за запошљавање, уноси строге западноевропске стандарде заштите радника и социјалног дијалога, док Шведска служба за запошљавање гарантује скандинавску транспарентност, са фокусом на модернизацију тржишта и права запослених у дигиталном добу. Ту су и експерти словеначке Службе за запошљавање, као регионални „јуниор партнер“, који служи као мост, односно доноси драгоцена искуства земље која је успешно прошла транзицију из екс-Ју система у ЕУ оквире. Овај европски тим пружа директну саветодавну подршку домаћим преговарачима, водећи Србију ка пуној интеграцији у EURES, европску мрежу служби за запошљавање, која отвара врата равноправном учешћу наших агенција на тржишту ЕУ - наводи саговорник Блица.
Сазнања „Блиц Бизниса“ индиректно су потврђена и из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
У овом министарству 17. марта 2025. године почео је са реализацијом Твининг пројекат „Подршка унапређењу услова рада и припрема Републике Србије за учешће у мрежи EURES“. У оквиру Компоненте 1. Усклађивање радног законодавства са правним тековинама ЕУ, Твининг експерти из Грчке и Француске су презентовали табеле усклађености законодавства РС са 21 директивом ЕУ, на основу којих је закључено да одређена питања из предметних директива нису транспонована у српско законодавство. У периоду од марта до августа 2026. године Твининг експерти из Грчке и Словеније су предлагали конкретне измене српског законодавства у циљу потпуног усаглашавања са предметним директивама и своје предлоге представили Министарству и другим државним органима и социјалним партнерима, на фокус групама. Одржано је 12 фокус група. На основу ових предлога моћи ће да се сагледа које области и питања треба и могу да буду предмет уређивања Закона о раду и других закона у надлежности овог министарства, а која треба да буду предмет регулисања других закона и прописа који су у надлежности других министарстава - речено је за „Блиц Бизнис“ из Министарства.
На питање „Блиц Бизниса“ када би могли да се очекују усаглашени ставови и формулисање законских решења, добили смо следећи одговор:
Од септембра 2026. године, Министарство ће са Твининг експертима у оквиру Твининг пројекта радити на формулисању законских одредаба на основу предложених измена и допуна Закона о раду, које ће бити полазна основа за разматрање измена и допуна овог закона са социјалним партнерима и другим заинтересованим странама. Када будемо имали комплетан текст закона са предложеним изменама од стране Твининг експерата, заједно са овим изменама разматраћемо и друге предлоге које нам доставе социјални партнери и друге заинтересоване стране. У зависности од тога у којој мери је потребно изменити постојећи Закон о раду, до истека Пројекта (крај марта 2027. године, са могућношћу продужења за још три месеца), донеће се одлука да ли ће се вршити измене и допуне постојећег Закона о раду или ће се сачинити сасвим нови текст Нацрта закона о раду, који ће бити усклађен са директивама ЕУ. Напомињемо да, треба имати у виду сложеност процедуре преговора са социјалним партнерима и другим заинтересованим странама, велики број директива које треба усагласити (21 директива), као и обим измена и допуна Закона о раду које захтева транспоновање ових директива - кажу из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Све указује на то да ће нови законски оквир донети значајан напредак у односу на крута и застарела решења из 2014. године.
Уместо компликованих формула за плате и правног вакуума у којем су годинама таворили фриленсери и платформски радници, овај документ би требало да донесе јасна правила игре усклађена са најразвијенијим економијама Европе.
Стари закон или његове измене требало би најкасније до средине 2027. године да оду у историју, а нови да донесе тржиште рада у којем правила важе за све, једнако у канцеларији, на терену или иза екрана мобилне апликације.
Ако се све то не усклади, и ако се српски социјални партнери не усагласе, онда би, као и 2014. године, када је усвајан актуелни, могло да дође до незадовољства, пре свега синдиката, чиме би се одшкринута врата ка европским стандардима затворила.
