(FOTO) KRENULA BERBA DUVANA U GAZDINSTVU PORODICE BAJIN U GOLUBINCIMA Nepalci beru ”virdžiniju”, kvalitet bolji nego lane

Za branje lista duvana poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom zahtevnom ali isplativom proizvodnjom, najveći problem je nedostatak lokalne sezonske radne snage, pa je u berbi angažovano najviše radnika uvezenih iz azijskih i afričkih zemalja. 

Tako je i u gazdinstvima porodice Ilije Bajina i njegovog sina Nemanje, koja „virdžiniju“ uzgaja na 25 hektara,  gde duvan beru Nepalci, od svitanja do jutarnjih sati, dok se ne ubere dovoljno lista za popunu sušare. Ilija priča da su se dve decenije bavili povrtarstvom, pa su se pre 17 godine preorijentisali na duvan. 

– Ovo je porodični posao i uvideli smo da je bavljenje proizvodnjom duvan sorte „virdžinija izvesnije i isplativije nego povrćem. Sin Nemanja i svi članovi porodice su angažovani u poslovima oko duvana, ali smo u velikom problemu sa sezonskom radnom snagom koju ovde ne možemo da nađemo tako da smo prinuđeni da dovodimo i angažujemo ljude sa strane. Ove sezone berači duvana su nam iz Nepala, a inače u drugim gazdinstvima koja se bave proizvopdnjom duvana ima radnika iz Gane, Bangladeša i drugih azijskih i afričkih zemalja. Dobri su radnici, snalazimo se dobro sa njima, mada je međusoibna komunikacija malo otežana. Ljudi su došli, hoće da rade i zarade pošteno i mi smo zadovoljni – kaže Ilija Bajin. 

Ilija dodaje da proizvodnju ugovaraju sa kompanijom JTI, od koje imaju ogromnu podršku, bez koje ne bi mogli organizovati proizvodnju od zasnivanja rasadaa do berbe i isporuke u fabriku u Senti. 

- Povrtarstvo kojim smo se ranije bavili takođe je intenzivna i zahtevala je dosta radne snage, ali je bilo neizvesnosti kod plasmana, pa je i to bio glavni razlog da smo se preorijentisali na duvan. Ipak se u proizvodnji duvana više zaradi, mada posla imao kao i u povrtarstvu. Mislim da je u poljoprivredi ovo proizvodnja koja može da donese normalnu zaradu. Mora sve blagovremeno da se uradi, od zasnivanja rasada, rasađivanja na njivi i negovanje useva pa do branja, sušenja i klasiranja lista duvana, da bi se očekivao finansijski rezultat – ukazuje Bajin. 

Porodica Bajin nema mnogo zemlje, u sopstvenom vlasništvu je deset hektara, a ostalo se uzima u arendu i tu je najveći problem što na parcelama koje uzimaju u zakup ne mogu da navodnjavaju duvan.

 - To bi iziskivalo bušenje bunara na svakoj njivi, a vreme zakupa nije stabilno na duži period, nego obično po nekoliko godina pa se prelazi na druge njive, tako da navodnjavanje možemo primenjivati  samo na našim njivama na desetak hektara. Ipak to ne radimo na svim njivama jer zahteva mnogo posla i ne bi sve mogli da postignemo blagovremeno, tako da uglavnom radimo u suvom ratarenju. Postižemo prinose do dve i po tone po hektaru, što je sasvim solidno – objašnjava Bajin. 

Rukovodilac proizvodnje duvana u kompaniji JTI Milan Bjelivuk konstatuje da je i ova sezona u proizvodnji duvana izazovna, a najveći izazov su vremenski uslovi. 

– Sadnja je počela na vreme, kiše je bilo u maju, takođe i u junu i duvan se dobro primio i razvijao, a proizvođači koji za to imaju uslove primenjuju navodnjavanje za šta ima 44,3 posto površina pod duvanom na našem sirovinskom području – ističe Milan Bjelivuk. – Kompanija JTI je za potrebe fabrike u Senti proizvodnju duvana sorte „virdžinija“ ugovorila na 2.684 hektara, što je u odnosu na prošlu godinu više 295 hektara ili za 13 posto. Pod sortom „berlej“ je 96 hektara, što je 70 posto više u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 56 hektara. Prvi rezultati otkupa „Virdžinije“ pokazuju da je duvan boljeg kvaliteta nego prošle godine, međutim, detaljnija procene prinosa vršiće se krajem avgusta. Ako bude kiše u septembru verujem da ćemo ostvariti  planirani otkup od oko 5.100 tona lista „virdžinije“. 

Milorad Mitrović