КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ
(ФОТО) КРЕНУЛА БЕРБА ДУВАНА У ГАЗДИНСТВУ ПОРОДИЦЕ БАЈИН У ГОЛУБИНЦИМА Непалци беру ”вирџинију”, квалитет бољи него лане
Берба дувана сорте „вирџинија“ у пуном је јеку у атару Голубинаца и других сремских села, која су главно сировинско подручје за фабрику у Сенти компаније Јапан тобако интернешнел (ЈТИ).
За брање листа дувана пољопривредна газдинства која се баве овом захтевном али исплативом производњом, највећи проблем је недостатак локалне сезонске радне снаге, па је у берби ангажовано највише радника увезених из азијских и афричких земаља.
Тако је и у газдинствима породице Илије Бајина и његовог сина Немање, која „вирџинију“ узгаја на 25 хектара, где дуван беру Непалци, од свитања до јутарњих сати, док се не убере довољно листа за попуну сушаре. Илија прича да су се две деценије бавили повртарством, па су се пре 17 године преоријентисали на дуван.
– Ово је породични посао и увидели смо да је бављење производњом дуван сорте „вирџинија извесније и исплативије него поврћем. Син Немања и сви чланови породице су ангажовани у пословима око дувана, али смо у великом проблему са сезонском радном снагом коју овде не можемо да нађемо тако да смо принуђени да доводимо и ангажујемо људе са стране. Ове сезоне берачи дувана су нам из Непала, а иначе у другим газдинствима која се баве произвопдњом дувана има радника из Гане, Бангладеша и других азијских и афричких земаља. Добри су радници, сналазимо се добро са њима, мада је међусоибна комуникација мало отежана. Људи су дошли, хоће да раде и зараде поштено и ми смо задовољни – каже Илија Бајин.
Илија додаје да производњу уговарају са компанијом ЈТИ, од које имају огромну подршку, без које не би могли организовати производњу од заснивања расадаа до бербе и испоруке у фабрику у Сенти.
- Повртарство којим смо се раније бавили такође је интензивна и захтевала је доста радне снаге, али је било неизвесности код пласмана, па је и то био главни разлог да смо се преоријентисали на дуван. Ипак се у производњи дувана више заради, мада посла имао као и у повртарству. Мислим да је у пољопривреди ово производња која може да донесе нормалну зараду. Мора све благовремено да се уради, од заснивања расада, расађивања на њиви и неговање усева па до брања, сушења и класирања листа дувана, да би се очекивао финансијски резултат – указује Бајин.
Породица Бајин нема много земље, у сопственом власништву је десет хектара, а остало се узима у аренду и ту је највећи проблем што на парцелама које узимају у закуп не могу да наводњавају дуван.
- То би изискивало бушење бунара на свакој њиви, а време закупа није стабилно на дужи период, него обично по неколико година па се прелази на друге њиве, тако да наводњавање можемо примењивати само на нашим њивама на десетак хектара. Ипак то не радимо на свим њивама јер захтева много посла и не би све могли да постигнемо благовремено, тако да углавном радимо у сувом ратарењу. Постижемо приносе до две и по тоне по хектару, што је сасвим солидно – објашњава Бајин.
Руководилац производње дувана у компанији ЈТИ Милан Бјеливук констатује да је и ова сезона у производњи дувана изазовна, а највећи изазов су временски услови.
– Садња је почела на време, кише је било у мају, такође и у јуну и дуван се добро примио и развијао, а произвођачи који за то имају услове примењују наводњавање за шта има 44,3 посто површина под дуваном на нашем сировинском подручју – истиче Милан Бјеливук. – Компанија ЈТИ је за потребе фабрике у Сенти производњу дувана сорте „вирџинија“ уговорила на 2.684 хектара, што је у односу на прошлу годину више 295 хектара или за 13 посто. Под сортом „берлеј“ је 96 хектара, што је 70 посто више у односу на прошлу годину када је било 56 хектара. Први резултати откупа „Вирџиније“ показују да је дуван бољег квалитета него прошле године, међутим, детаљнија процене приноса вршиће се крајем августа. Ако буде кише у септембру верујем да ћемо остварити планирани откуп од око 5.100 тона листа „вирџиније“.
Милорад Митровић