AKO VAM JE NEPRIJATNO DA JEDETE SAMI U RESTORANU, NISTE JEDINI Postoji čak i naziv za taj strah
Za neke ljude odlazak u restoran bez društva nije nikakav problem. Rezervišu sto, naruče šta žele, u miru pojedu i odu kući.
Drugima je, međutim, sama pomisao na rečenicu „sto za jednu osobu“ dovoljna da izazove nelagodu. Ne zato što ne žele da jedu sami, već zato što im je neprijatno šta će drugi misliti o njima.
Za taj strah koristi se neobičan izraz – solomangarefobija (solomangarephobia). Njime se opisuje strah ili izražena nelagoda koju ljudi osećaju kada sami jedu u javnosti, posebno u restoranu. Osoba pritom može sasvim normalno da jede sama kod kuće, dok joj je odlazak u restoran bez društva znatno neprijatniji.
Ipak, važno je naglasiti da solomangarefobija nije zvanična dijagnoza. Reč je o izrazu koji se koristi u tekstovima o kulturi obedovanja i društvenoj nelagodi, a ne o dijagnozi koja se nalazi među standardno priznatim fobijama. Drugim rečima, ako vam je neprijatno da večerate sami, to samo po sebi ne znači da imate poremećaj.
„Šta će ljudi misliti ako me vide samog?“
Upravo je to jedna od ključnih ideja iza solomangarefobije. Osoba koja sama sedi u restoranu može imati osećaj da svi oko nje primećuju da je sama – iako u stvarnosti većina ljudi verovatno uopšte ne obraća pažnju.
Strah se može zasnivati na pretpostavkama poput: „Misliće da nemam prijatelje“, „Izgledaću usamljeno“ ili „Svi će se pitati zašto sam ovde sam“. Zbog toga neki ljudi radije odustanu od restorana, pojedu nešto usput ili čekaju da im se neko pridruži.
Zanimljivo je da istraživanja o samostalnom obedovanju pokazuju da upravo prisustvo drugih gostiju može uticati na odluku hoće li osoba želeti da jede sama. Sam čin jedenja nije uvek problem – problem može biti društveni kontekst u kojem se to dešava.
Sto za jednu osobu više nije čudan prizor
Srećom, situacija se menja za ljude koji vole da jedu sami. Samostalno obedovanje više nije nešto što se dešava samo onima koji su poslovno na putu ili su se slučajno našli bez društva. U mnogim gradovima postaje sasvim uobičajen način odlaska u restoran.
Prema podacima OpenTable-a, broj rezervacija za jednu osobu širom sveta porastao je 19 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu, što je bio najveći rast među različitim veličinama grupa. Još zanimljiviji je podatak da solo gosti nisu nužno manje vredni restoranima. Prosečno su trošili oko 90 dolara po osobi, odnosno 54 odsto više od opšteg proseka po osobi.
To menja i način na koji restorani gledaju na goste koji dolaze sami. Umesto da ih doživljavaju kao „prazno mesto za stolom“, jedan gost može biti veoma poželjan gost.
Ono što je nekada moglo da izgleda kao društveni neuspeh – sedeti sam za stolom – sve više postaje normalan način odlaska na ručak ili večeru. Ponekad osoba za susednim stolom ne sedi sama zato što nema s kim da jede. Možda je jednostavno došla da pojede ono što želi, svojim tempom i bez dogovaranja s bilo kim drugim.
