АКО ВАМ ЈЕ НЕПРИЈАТНО ДА ЈЕДЕТЕ САМИ У РЕСТОРАНУ, НИСТЕ ЈЕДИНИ Постоји чак и назив за тај страх
За неке људе одлазак у ресторан без друштва није никакав проблем. Резервишу сто, наруче шта желе, у миру поједу и оду кући.
Другима је, међутим, сама помисао на реченицу „сто за једну особу“ довољна да изазове нелагоду. Не зато што не желе да једу сами, већ зато што им је непријатно шта ће други мислити о њима.
За тај страх користи се необичан израз – соломангaрефобија (solomangarephobia). Њиме се описује страх или изражена нелагода коју људи осећају када сами једу у јавности, посебно у ресторану. Особа притом може сасвим нормално да једе сама код куће, док јој је одлазак у ресторан без друштва знатно непријатнији.
Ипак, важно је нагласити да соломангaрефобија није званична дијагноза. Реч је о изразу који се користи у текстовима о култури обедовања и друштвеној нелагоди, а не о дијагнози која се налази међу стандардно признатим фобијама. Другим речима, ако вам је непријатно да вечерате сами, то само по себи не значи да имате поремећај.
„Шта ће људи мислити ако ме виде самог?“
Управо је то једна од кључних идеја иза соломангaрефобије. Особа која сама седи у ресторану може имати осећај да сви око ње примећују да је сама – иако у стварности већина људи вероватно уопште не обраћа пажњу.
Страх се може заснивати на претпоставкама попут: „Мислиће да немам пријатеље“, „Изгледаћу усамљено“ или „Сви ће се питати зашто сам овде сам“. Због тога неки људи радије одустану од ресторана, поједу нешто успут или чекају да им се неко придружи.
Занимљиво је да истраживања о самосталном обедовању показују да управо присуство других гостију може утицати на одлуку хоће ли особа желети да једе сама. Сам чин једења није увек проблем – проблем може бити друштвени контекст у којем се то дешава.
Сто за једну особу више није чудан призор
Срећом, ситуација се мења за људе који воле да једу сами. Самостално обедовање више није нешто што се дешава само онима који су пословно на путу или су се случајно нашли без друштва. У многим градовима постаје сасвим уобичајен начин одласка у ресторан.
Према подацима OpenTable-а, број резервација за једну особу широм света порастао је 19 одсто у 2025. години у односу на претходну годину, што је био највећи раст међу различитим величинама група. Још занимљивији је податак да соло гости нису нужно мање вредни ресторанима. Просечно су трошили око 90 долара по особи, односно 54 одсто више од општег просека по особи.
То мења и начин на који ресторани гледају на госте који долазе сами. Уместо да их доживљавају као „празно место за столом“, један гост може бити веома пожељан гост.
Оно што је некада могло да изгледа као друштвени неуспех – седети сам за столом – све више постаје нормалан начин одласка на ручак или вечеру. Понекад особа за суседним столом не седи сама зато што нема с ким да једе. Можда је једноставно дошла да поједе оно што жели, својим темпом и без договарања с било ким другим.
