PLATINA PRED VELIKIM SKOKOM? Deficit traje četvrtu godinu, a cena od 3.000 dolara sve realnija
Treći plemeniti metal sve zanimljiviji investitorima – cena od 3.000 dolara za uncu moguć scenario snažnog rasta.
U vremenima ekonomske i geopolitičke neizvesnosti investitori se tradicionalno okreću plemenitim metalima. Zlato je gotovo bez konkurencije kao utočište kapitala, srebro sve više dobija na značaju zbog industrijske primene, ali se ispod radara investitora sve zanimljivija priča odvija sa – platinom.
Reč je o jednom od najređih plemenitih metala na svetu, bez kojeg je teško zamisliti niz savremenih industrija. Platina se koristi u nakitu i investicionim polugama, ali i u automobilskim katalizatorima, hemijskoj i naftnoj industriji, proizvodnji stakla, medicini i tehnologijama vodonika.
3.000 dolara moguć scenario snažnog rasta cene
A sada se na tržištu pojavljuje problem koji bi mogao da je učini još vrednijom – potrošnja već četvrtu godinu zaredom premašuje ponudu.
Georgi Hristov iz kompanije Tavex Zlato&srebro kaže da je ipak preciznije govoriti o sve manjoj količini raspoloživog metala nego o klasičnoj nestašici.
– Što su zalihe manje, tržište postaje osetljivije na svaki novi poremećaj. Ako zalihe do kraja godine zaista padnu ispod 1,75 miliona unci, govorimo o količini koja predstavlja svega nekoliko meseci globalne potražnje – kaže Hristov.
Tada bi problem u velikom rudniku, nestabilno snabdevanje električnom energijom u Južnoj Africi ili poremećaj izvoza iz neke od ključnih zemalja mogli mnogo snažnije da utiču na cenu nego ranije.
Upravo mogućnost velikog rasta cene poslednjih meseci privlači sve više pažnje investitora. Pominju se čak i cene od 3.000, 4.000, pa i 5.000 dolara za uncu.
Hristov takvu mogućnost ne isključuje, ali pravi razliku između mogućeg i verovatnog scenarija.
Tri države drže 90 odsto proizvodnje
Poseban rizik predstavlja geografska koncentracija proizvodnje. Oko 70 odsto rudarske platine potiče iz Južne Afrike, dok je više od 90 odsto svetske proizvodnje vezano za samo tri države.
– Kada više od 90 odsto proizvodnje zavisi od samo nekoliko zemalja, svaki lokalni problem veoma brzo postaje globalni problem – ističe Hristov.
Platina se često iskopava zajedno sa paladijumom, rodijumom i drugim metalima platinske grupe, pa isplativost rudnika ne zavisi samo od cene platine već i od vrednosti celog paketa metala.
Cena od 3.000 dolara za uncu mogla bi da postane realna ako se višegodišnji deficit nastavi, zalihe dodatno smanje, a istovremeno poraste investiciona tražnja ili dođe do novog problema u proizvodnji.
Za 4.000 dolara bilo bi potrebno ozbiljnije zatezanje na fizičkom tržištu. Industrijski potrošači tada bi mogli da počnu unapred da obezbeđuju zalihe, što bi dodatno smanjilo količinu metala dostupnu na tržištu.
Time nastaje paradoks: strah od nestašice sam može da stvori dodatnu nestašicu.
Zlato je gotovo bez konkurencije kao utočište kapitala, srebro sve više dobija na značaju, ali je ispod radara investitora sve zanimljivija priča o platini
Cena od 5.000 dolara po unci već bi, prema Hristovu, zahtevala kombinaciju ozbiljnog poremećaja proizvodnje, veoma niskih zaliha, snažnog priliva investicionog novca i nedovoljno brze reakcije reciklaže i industrije.
– Zbog toga bih 3.000 dolara smatrao mogućim scenarijem snažnog rasta, dok bih 4.000 do 5.000 dolara posmatrao kao scenario ozbiljnog poremećaja fizičkog tržišta, a ne kao osnovnu prognozu – zaključuje Georgi Hristov.
Ipak, što cena više raste, jačaju i mehanizmi koji deluju u suprotnom smeru: reciklaža postaje isplativija, rudnici dobijaju veći motiv za povećanje proizvodnje, a industrija traži načine da smanji upotrebu platine ili je zameni drugim metalima.
Zato platina danas predstavlja zanimljiv paradoks: što je manje ima, to je vrednija – ali što je vrednija, to više razloga stvara da je industrija zameni ili reciklira.
