ПЛАТИНА ПРЕД ВЕЛИКИМ СКОКОМ? Дефицит траје четврту годину, а цена од 3.000 долара све реалнија
Трећи племенити метал све занимљивији инвеститорима – цена од 3.000 долара за унцу могућ сценарио снажног раста.
У временима економске и геополитичке неизвесности инвеститори се традиционално окрећу племенитим металима. Злато је готово без конкуренције као уточиште капитала, сребро све више добија на значају због индустријске примене, али се испод радара инвеститора све занимљивија прича одвија са – платином.
Реч је о једном од најређих племенитих метала на свету, без којег је тешко замислити низ савремених индустрија. Платина се користи у накиту и инвестиционим полугама, али и у аутомобилским катализаторима, хемијској и нафтној индустрији, производњи стакла, медицини и технологијама водоника.
3.000 долара могућ сценарио снажног раста цене
А сада се на тржишту појављује проблем који би могао да је учини још вреднијом – потрошња већ четврту годину заредом премашује понуду.
Георги Христов из компаније Tavex Zlato&srebro каже да је ипак прецизније говорити о све мањој количини расположивог метала него о класичној несташици.
– Што су залихе мање, тржиште постаје осетљивије на сваки нови поремећај. Ако залихе до краја године заиста падну испод 1,75 милиона унци, говоримо о количини која представља свега неколико месеци глобалне потражње – каже Христов.
Тада би проблем у великом руднику, нестабилно снабдевање електричном енергијом у Јужној Африци или поремећај извоза из неке од кључних земаља могли много снажније да утичу на цену него раније.
Управо могућност великог раста цене последњих месеци привлачи све више пажње инвеститора. Помињу се чак и цене од 3.000, 4.000, па и 5.000 долара за унцу.
Христов такву могућност не искључује, али прави разлику између могућег и вероватног сценарија.
Три државе држе 90 одсто производње
Посебан ризик представља географска концентрација производње. Око 70 одсто рударске платине потиче из Јужне Африке, док је више од 90 одсто светске производње везано за само три државе.
– Када више од 90 одсто производње зависи од само неколико земаља, сваки локални проблем веома брзо постаје глобални проблем – истиче Христов.
Платина се често ископава заједно са паладијумом, родијумом и другим металима платинске групе, па исплативост рудника не зависи само од цене платине већ и од вредности целог пакета метала.
Цена од 3.000 долара за унцу могла би да постане реална ако се вишегодишњи дефицит настави, залихе додатно смање, а истовремено порасте инвестициона тражња или дође до новог проблема у производњи.
За 4.000 долара било би потребно озбиљније затезање на физичком тржишту. Индустријски потрошачи тада би могли да почну унапред да обезбеђују залихе, што би додатно смањило количину метала доступну на тржишту.
Тиме настаје парадокс: страх од несташице сам може да створи додатну несташицу.
Злато је готово без конкуренције као уточиште капитала, сребро све више добија на значају, али је испод радара инвеститора све занимљивија прича о платини
Цена од 5.000 долара по унци већ би, према Христову, захтевала комбинацију озбиљног поремећаја производње, веома ниских залиха, снажног прилива инвестиционог новца и недовољно брзе реакције рециклаже и индустрије.
– Због тога бих 3.000 долара сматрао могућим сценаријем снажног раста, док бих 4.000 до 5.000 долара посматрао као сценарио озбиљног поремећаја физичког тржишта, а не као основну прогнозу – закључује Георги Христов.
Ипак, што цена више расте, јачају и механизми који делују у супротном смеру: рециклажа постаје исплативија, рудници добијају већи мотив за повећање производње, а индустрија тражи начине да смањи употребу платине или је замени другим металима.
Зато платина данас представља занимљив парадокс: што је мање има, то је вреднија – али што је вреднија, то више разлога ствара да је индустрија замени или рециклира.
