КАКО ГЕОПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ УТИЧУ НА ЦЕНЕ ПЛЕМЕНИТИХ МЕТАЛА Сребро јефтиније за 44, а злато за 26 посто ЕВО КОЛИКО САДА КОШТА ГРАМ
Иако се злато и сребро традиционално сматрају сигурним уточиштем у временима криза, последња кретања на тржишту показују да њихове цене не расту увек аутоматски када се геополитичке тензије појачају.
Напротив, цене племенитих метала последњих дана забележиле су осетан пад, под притиском јачег долара, виших приноса на државне обвезнице и очекивања да би каматне стопе у САД могле дуже остати на повишеном нивоу.
Грам сребра било 3, а сада 1,8 евра
Према последњим тржишним подацима, цена злата је 10. јуна пала за више од три одсто, на око 4.124 долара за тројску унцу, што је најнижи ниво цене од краја марта. У односу на рекорд из јануара, када је цена премашила 5.590 долара за унцу, реч је о паду за скоро трећину, тачније, 26 одсто. Сребро је под још већим притиском: његова цена спуштена је на око 64,6 долара за унцу, што је приближно 44 одсто испод јануарског максимума.
Сребро је, на пример, сада на брзи испод 1,8 евра грам, а у јануару је били и преко три евра за грам.
Злато, долар и цена нафте
Племенити метали сами по себи не одређују цену нафте и гаса. Међутим, њихов пад у овом тренутку показује да инвеститори очекују јачи долар, упорнију инфлацију и више каматне стопе. То је важно и за енергенте, јер се нафта и гас на светском тржишту углавном плаћају у доларима.
Када долар јача, земљама које увозе енергенте та куповина може постати скупља у домаћој валути, чак и ако се сама цена барела нафте не промени драматично. Зато пад цене злата и сребра није нужно добра вест. Он може да буде знак да тржишта страхују од дужег периода скупих енергената, више инфлације и скупљег задуживања.
Иако многи очекују да злато и сребро аутоматски расту током геополитичких криза, тржишта у пракси функционишу знатно сложеније. Тренутни пад цена племенитих метала није последица слабљења тражње, већ пре свега комбинације макроекономских фактора који тренутно имају већи утицај на тржиште - каже Георги Христов из компаније „Tavex zlato & srebro”.
Према његовим речима, ескалација сукоба на Блиском истоку довела је до раста цена нафте и енергената, што је појачало инфлаторна очекивања и повећало вероватноћу да ће централне банке, пре свега америчке Федералне резерве, дуже задржати повишене каматне стопе. Истовремено је ојачао амерички долар, док су порасли и приноси на државне обвезнице.
У таквом окружењу део инвеститора привремено преусмерава капитал ка инструментима који доносе принос, што ствара притисак на цену злата и сребра - објашњава Христов.
Другим речима, инвеститори у таквом тренутку чешће бирају обвезнице и сличне хартије од вредности, јер оне доносе камату, док злато не доноси редован приход. Код злата зарада зависи од тога да ли ће његова цена порасти. Зато, када каматне стопе и приноси на обвезнице расту, злато у кратком року може да изгуби део привлачности за инвеститоре.
Додатни фактор је и реализација профита. После снажног раста цене злата и сребра, део великих инвеститора и фондова одлучио је да прода део раније купљених количина и тако претвори раст цене у стварну зараду. Таква продаја повећава понуду на тржишту и може додатно да притисне цену наниже.
У периодима повећане неизвесности често расте и потреба за готовином, па се продаје чак и квалитетна имовина како би се ослободио новац за друге потребе.
Важно је нагласити да тренутни пад цена није у супротности са појачаном физичком куповином злата и сребра. Напротив, управо у периодима корекција често расте интересовање дугорочних инвеститора који ниже цене виде као прилику за куповину. Зато краткорочна кретања цена и физичка тражња не морају увек да се крећу у истом смеру - додаје Христов.
Сребро више утиче на индустрију
За индустрију, сребро има много већу улогу од злата, јер се користи у електроници, соларним панелима, електричним возилима, батеријама, медицинској опреми и телекомуникационој инфраструктури. Нижа цена сребра теоретски може да смањи део трошкова у тим секторима, али тај ефекат није увек брз нити пресудан, јер на цену финалних производа више утичу енергија, рад, транспорт, полупроводници и глобални ланци снабдевања.
У технологији и зеленој енергетици пад цене сребра може бити повољан за произвођаче соларних панела и електронских компоненти, али само ако цена буде довољно дуго ниска да може да се укалкулише у цене ових производа.
Пад цена племенитих метала нема исти ефекат на све учеснике на тржишту. Они који су злато или сребро куповали када су цене биле на рекордним нивоима сада бележе пад вредности те имовине, бар док је не продају. С друге стране, они који племените метале купују дугорочно, могу пад цена да виде као прилику, јер сада исту количину злата или сребра могу да купе јефтиније него пре неколико месеци. Наравно, под условом да имају слободан новац за такву куповину.
Због тога садашње кретање више личи на тржишну корекцију него на преокрет дугорочног тренда. Основни фактори који подржавају племените метале - геополитичка неизвесност, инфлаторни ризици, високи нивои јавног дуга и куповине централних банака - нису нестали. Али у кратком року превагу имају долар, каматне стопе, приноси на обвезнице и потреба инвеститора да реализују профит после снажног раста.