NE ZADRŽAVAJTE SUZE Plakanje može da pomogne telu da se izbori sa stresom, ali postoji jedna važna stvar

Iako je plakanje univerzalno ljudsko iskustvo, ono je često i iznenađujuće zbunjujući deo naših života. Dok se jedni osećaju bolje posle dobrog plača, drugi retko ili nikada ne puštaju suze. Pitanjima zašto plačemo i da li je to zaista dobro za nas nedavno se bavio i Bi-Bi-Sijev podkast „Šta ima, doktori?“.

Biohemija suza: Šta se dešava u telu kada plačemo

Postoje tri vrste suza. Bazalne suze neprestano vlaže oči, dok refleksne suze služe za ispiranje iritanata poput prašine ili dima.

Treća vrsta su emocionalne suze, koje se javljaju kao reakcija na snažna osećanja. Plakanje je složena telesna i emocionalna reakcija, a kod mnogih ljudi može da bude praćeno osećajem olakšanja.

Plakanje je povezano sa aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema, dela autonomnog nervnog sistema zaduženog za odmor i oporavak. To može da doprinese usporavanju otkucaja srca, smirivanju disanja i osećaju opuštanja nakon snažnog emotivnog doživljaja.

Proces je povezan i sa oslobađanjem oksitocina i endorfina, supstanci koje mogu da utiču na raspoloženje i doživljaj bola, zbog čega se posle plakanja neki ljudi osećaju smirenije.

Kada suze donose olakšanje, a kada ne

Iako plakanje može da donese fiziološko i emocionalno olakšanje, njegov uticaj na raspoloženje nije uvek trenutan i zavisi od konteksta.

Studija objavljena u martu 2026. godine u časopisu Collabra: Psychology pokazala je da je emocionalna korist od plakanja usko povezana sa razlogom zbog kojeg plačemo.

Istraživanje je pokazalo da plakanje izazvano ličnim nevoljama, poput usamljenosti, ne dovodi nužno do trenutnog poboljšanja raspoloženja. Nasuprot tome, plakanje kao reakcija na film, muziku ili dirljive trenutke zajedništva može da bude praćeno smanjenjem negativnih emocija.

Statistički podaci takođe otkrivaju zanimljive obrasce. Istraživanje iz 2026. godine pokazalo je da žene u proseku plaču 5,8 puta mesečno, u epizodama koje traju oko 7,7 minuta, dok muškarci plaču oko 2,6 puta mesečno, sa prosečnim trajanjem od 3,9 minuta.

Najčešći okidač za plakanje kod oba pola bila je konzumacija medijskog sadržaja. Međutim, žene su češće plakale zbog osećaja usamljenosti, a muškarci zbog osećaja bespomoćnosti, što ukazuje na to kako društvene norme i dalje oblikuju naše emocionalno izražavanje.

Suze više nisu znak slabosti

Sve veći broj istraživanja o plakanju poklapa se sa širim društvenim trendom koji veću pažnju posvećuje mentalnom zdravlju.

Stigma koja je nekada pratila emocionalnu ranjivost polako se ruši, a kampanje i inicijative podstiču otvorene razgovore o unutrašnjim borbama.

Potiskivanje emocija može da bude povezano sa različitim negativnim posledicama po psihičko blagostanje, zbog čega stručnjaci sve više naglašavaju značaj prepoznavanja i izražavanja osećanja.

Ova promena u percepciji vidljiva je i u popularnoj kulturi i velnes trendovima. U Velikoj Britaniji je pokrenuta kampanja „Plakanje na sofi“, sa ciljem da destigmatizuje razgovore o mentalnom zdravlju.

Istovremeno, raste popularnost praksi usmerenih na regulaciju nervnog sistema, poput dubokog disanja i meditacije.

Prihvatanje suza kao prirodnog odgovora deo je šireg pomaka ka društvu koje emocionalnu iskrenost sve manje doživljava kao slabost, a sve više kao normalan deo ljudskog iskustva.

Izvor: RTS