НЕ ЗАДРЖАВАЈТЕ СУЗЕ Плакање може да помогне телу да се избори са стресом, али постоји једна важна ствар

Иако је плакање универзално људско искуство, оно је често и изненађујуће збуњујући део наших живота. Док се једни осећају боље после доброг плача, други ретко или никада не пуштају сузе. Питањима зашто плачемо и да ли је то заиста добро за нас недавно се бавио и Би-Би-Сијев подкаст „Шта има, доктори?“.

Биохемија суза: Шта се дешава у телу када плачемо

Постоје три врсте суза. Базалне сузе непрестано влаже очи, док рефлексне сузе служе за испирање иританата попут прашине или дима.

Трећа врста су емоционалне сузе, које се јављају као реакција на снажна осећања. Плакање је сложена телесна и емоционална реакција, а код многих људи може да буде праћено осећајем олакшања.

Плакање је повезано са активирањем парасимпатичког нервног система, дела аутономног нервног система задуженог за одмор и опоравак. То може да допринесе успоравању откуцаја срца, смиривању дисања и осећају опуштања након снажног емотивног доживљаја.

Процес је повезан и са ослобађањем окситоцина и ендорфина, супстанци које могу да утичу на расположење и доживљај бола, због чега се после плакања неки људи осећају смиреније.

Када сузе доносе олакшање, а када не

Иако плакање може да донесе физиолошко и емоционално олакшање, његов утицај на расположење није увек тренутан и зависи од контекста.

Студија објављена у марту 2026. године у часопису Collabra: Psychology показала је да је емоционална корист од плакања уско повезана са разлогом због којег плачемо.

Истраживање је показало да плакање изазвано личним невољама, попут усамљености, не доводи нужно до тренутног побољшања расположења. Насупрот томе, плакање као реакција на филм, музику или дирљиве тренутке заједништва може да буде праћено смањењем негативних емоција.

Статистички подаци такође откривају занимљиве обрасце. Истраживање из 2026. године показало је да жене у просеку плачу 5,8 пута месечно, у епизодама које трају око 7,7 минута, док мушкарци плачу око 2,6 пута месечно, са просечним трајањем од 3,9 минута.

Најчешћи окидач за плакање код оба пола била је конзумација медијског садржаја. Међутим, жене су чешће плакале због осећаја усамљености, а мушкарци због осећаја беспомоћности, што указује на то како друштвене норме и даље обликују наше емоционално изражавање.

Сузе више нису знак слабости

Све већи број истраживања о плакању поклапа се са ширим друштвеним трендом који већу пажњу посвећује менталном здрављу.

Стигма која је некада пратила емоционалну рањивост полако се руши, а кампање и иницијативе подстичу отворене разговоре о унутрашњим борбама.

Потискивање емоција може да буде повезано са различитим негативним последицама по психичко благостање, због чега стручњаци све више наглашавају значај препознавања и изражавања осећања.

Ова промена у перцепцији видљива је и у популарној култури и велнес трендовима. У Великој Британији је покренута кампања „Плакање на софи“, са циљем да дестигматизује разговоре о менталном здрављу.

Истовремено, расте популарност пракси усмерених на регулацију нервног система, попут дубоког дисања и медитације.

Прихватање суза као природног одговора део је ширег помака ка друштву које емоционалну искреност све мање доживљава као слабост, а све више као нормалан део људског искуства.

Извор: РТС