STRES I NASILJE U DETINJSTVU OSTAVLJAJU DUGOROČNE POSLEDICE Teška iskustva povezana sa većim rizikom od endometrioze
Obimno švedsko istraživanje pokazalo je da su nepovoljna iskustva tokom detinjstva povezana sa povećanim rizikom od kasnije dijagnoze endometrioze.
Kod žena koje su tokom detinjstva bile izložene nasilju rizik je bio više nego dvostruko veći, dok su žene sa pet ili više nepovoljnih iskustava imale oko 60 odsto veći rizik.
Istraživanje švedskog Karolinska instituta, objavljeno u časopisu Human Reproduction, obuhvatilo je 1,3 miliona žena rođenih u Švedskoj između 1974. i 2001. godine. Među njima je 24.311 žena imalo dijagnostikovanu endometriozu.
Šta je endometrioza?
Endometrioza je hronična bolest kod koje tkivo slično sluzokoži materice, odnosno endometrijumu, raste izvan materice. Najčešće se pojavljuje u predelu karlice, gde može da zahvati trbušnu maramicu, jajnike, jajovode, mokraćnu bešiku ili crevo.
Budući da endometriozne lezije reaguju na polne hormone, mogu da izazovu upalu i bol, a vremenom može da se razvije ožiljno tkivo i priraslice koje mogu povezivati susedne organe.
Bolest je relativno česta, ali njeni uzroci još nisu u potpunosti razjašnjeni. Procenjuje se da endometrioza pogađa jednu od 10 žena. Uprkos tome, dijagnoza se često postavlja godinama nakon pojave simptoma.
Nasilje u detinjstvu povezano sa više nego dvostruko većim rizikom
Istraživači su pomoću švedskih zdravstvenih i drugih nacionalnih registara pratili različite nepovoljne okolnosti kojima su žene bile izložene tokom detinjstva.
Među njima su bili izloženost nasilju ili nasilju kojem su bili izloženi roditelji, psihijatrijski poremećaji i poremećaji u vezi sa upotrebom psihoaktivnih supstanci kod roditelja, roditeljske intelektualne teškoće, finansijske poteškoće, smrt člana porodice, razdvajanje roditelja, nestabilni stambeni uslovi, odrastanje uz tinejdžerskog roditelja i intervencije socijalne zaštite.
Rezultati su pokazali da su žene koje su tokom detinjstva doživele bilo koju od posmatranih nepovoljnih okolnosti imale približno 20 odsto veći rizik da će kasnije u životu dobiti endometriozu u poređenju sa ženama koje nisu imale takva iskustva.
Izuzetak je bila smrt člana porodice, za koju nije pronađena veza sa povećanim rizikom.
Pojedine okolnosti bile su povezane sa znatno većim rizikom. Kod žena koje su bile izložene nasilju rizik od razvoja endometrioze kasnije u životu bio je više nego dvostruko veći.
Osim toga, pokazalo se da se rizik povećavao sa brojem nepovoljnih iskustava. Žene koje su tokom detinjstva doživele pet ili više takvih iskustava imale su oko 60 odsto veći rizik od dijagnoze endometrioze.
Marika Rostval, doktorandkinja epidemiologije endometrioze na Odeljenju za globalno javno zdravlje Karolinska instituta i glavna autorka istraživanja, izdvojila je kao zanimljivo i to što su sa većim rizikom bile povezane i okolnosti koje se možda ne bi nužno doživele kao traumatične.
Među njima su, na primer, često selidbe, odnosno nestabilni stambeni uslovi, ili razvod roditelja.
Kakva je veza između stresa i endometrioze?
Istraživači navode dve moguće veze između rane izloženosti stresu i endometrioze.
Jedna mogućnost je da stres tokom detinjstva može uticati na imunološki sistem i njegovu sposobnost uklanjanja endometrioznog tkiva.
Druga mogućnost je da trauma može da promeni osetljivost na bol, zbog čega osoba može da oseća jači bol i verovatnije potraži lekarsku pomoć, što može dovesti i do veće verovatnoće postavljanja dijagnoze endometrioze.
Endometrioza nije samo posledica psihičkog stanja
Ovo švedsko istraživanje doprinosi razumevanju složenog odnosa između psihičkog i telesnog zdravlja, ali ne znači da je endometrioza psihosomatska bolest niti da trauma mora prethoditi njenom razvoju.
Dr Hju Tejlor, profesor i šef Odeljenja za akušerstvo, ginekologiju i reproduktivne nauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, navodi da kod endometrioze postoji genetska predispozicija, ali da važnu ulogu imaju i faktori okruženja. Rizik se, prema njegovim rečima, može posmatrati kao kombinacija genetskih uticaja i uticaja okruženja.
Dr Tejlor je učestvovao u drugom istraživanju, objavljenom u časopisu JAMA Psychiatry, koje je proučavalo vezu traumatskih iskustava i stresnih događaja sa endometriozom.
Istraživanje je obuhvatilo iskustva iz detinjstva i odraslog doba, uključujući fizičko i seksualno zlostavljanje u detinjstvu, svedočenje iznenadnoj smrti, životno ugrožavajuću dijagnozu i seksualni napad u odraslom dobu.
Žene sa endometriozom češće su prijavljivale različite vrste traumatskih iskustava nego žene bez ove bolesti.
Prema dr Tejloru, odnos bi mogao da bude dvosmeran – endometrioza može da utiče na mozak i psihičko zdravlje, dok bi iskustva koja utiču na mentalno zdravlje mogla da budu povezana sa pojavom endometrioze. Ipak, tačan način na koji su te pojave povezane još nije poznat.
Rezultati ovih istraživanja dodatno podržavaju potrebu za proučavanjem veze između iskustava iz ranog života i endometrioze. Istraživači se nadaju da će ovakva istraživanja podstaći veći naglasak na stvaranju sigurnih uslova za odrastanje dece i podršci deci i roditeljima.
