СТРЕС И НАСИЉЕ У ДЕТИЊСТВУ ОСТАВЉАЈУ ДУГОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ Тешка искуства повезана са већим ризиком од ендометриозе

Код жена које су током детињства биле изложене насиљу ризик је био више него двоструко већи, док су жене са пет или више неповољних искустава имале око 60 одсто већи ризик.

Истраживање шведског Каролинска института, објављено у часопису Human Reproduction, обухватило је 1,3 милиона жена рођених у Шведској између 1974. и 2001. године. Међу њима је 24.311 жена имало дијагностиковану ендометриозу.

Шта је ендометриоза?

Ендометриоза је хронична болест код које ткиво слично слузокожи материце, односно ендометријуму, расте изван материце. Најчешће се појављује у пределу карлице, где може да захвати трбушну марамицу, јајнике, јајоводе, мокраћну бешику или црево.

Будући да ендометриозне лезије реагују на полне хормоне, могу да изазову упалу и бол, а временом може да се развије ожиљно ткиво и прираслице које могу повезивати суседне органе.

Болест је релативно честа, али њени узроци још нису у потпуности разјашњени. Процењује се да ендометриоза погађа једну од 10 жена. Упркос томе, дијагноза се често поставља годинама након појаве симптома.

Насиље у детињству повезано са више него двоструко већим ризиком

Истраживачи су помоћу шведских здравствених и других националних регистара пратили различите неповољне околности којима су жене биле изложене током детињства.

Међу њима су били изложеност насиљу или насиљу којем су били изложени родитељи, психијатријски поремећаји и поремећаји у вези са употребом психоактивних супстанци код родитеља, родитељске интелектуалне тешкоће, финансијске потешкоће, смрт члана породице, раздвајање родитеља, нестабилни стамбени услови, одрастање уз тинејџерског родитеља и интервенције социјалне заштите.

Резултати су показали да су жене које су током детињства доживеле било коју од посматраних неповољних околности имале приближно 20 одсто већи ризик да ће касније у животу добити ендометриозу у поређењу са женама које нису имале таква искуства.

Изузетак је била смрт члана породице, за коју није пронађена веза са повећаним ризиком.

Поједине околности биле су повезане са знатно већим ризиком. Код жена које су биле изложене насиљу ризик од развоја ендометриозе касније у животу био је више него двоструко већи.

Осим тога, показало се да се ризик повећавао са бројем неповољних искустава. Жене које су током детињства доживеле пет или више таквих искустава имале су око 60 одсто већи ризик од дијагнозе ендометриозе.

Марика Роствал, докторандкиња епидемиологије ендометриозе на Одељењу за глобално јавно здравље Каролинска института и главна ауторка истраживања, издвојила је као занимљиво и то што су са већим ризиком биле повезане и околности које се можда не би нужно доживеле као трауматичне.

Међу њима су, на пример, често селидбе, односно нестабилни стамбени услови, или развод родитеља.

Каква је веза између стреса и ендометриозе?

Истраживачи наводе две могуће везе између ране изложености стресу и ендометриозе.

Једна могућност је да стрес током детињства може утицати на имунолошки систем и његову способност уклањања ендометриозног ткива.

Друга могућност је да траума може да промени осетљивост на бол, због чега особа може да осећа јачи бол и вероватније потражи лекарску помоћ, што може довести и до веће вероватноће постављања дијагнозе ендометриозе.

Ендометриоза није само последица психичког стања

Ово шведско истраживање доприноси разумевању сложеног односа између психичког и телесног здравља, али не значи да је ендометриоза психосоматска болест нити да траума мора претходити њеном развоју.

Др Хју Тејлор, професор и шеф Одељења за акушерство, гинекологију и репродуктивне науке на Медицинском факултету Универзитета Јејл, наводи да код ендометриозе постоји генетска предиспозиција, али да важну улогу имају и фактори окружења. Ризик се, према његовим речима, може посматрати као комбинација генетских утицаја и утицаја окружења.

Др Тејлор је учествовао у другом истраживању, објављеном у часопису JAMA Psychiatry, које је проучавало везу трауматских искустава и стресних догађаја са ендометриозом.

Истраживање је обухватило искуства из детињства и одраслог доба, укључујући физичко и сексуално злостављање у детињству, сведочење изненадној смрти, животно угрожавајућу дијагнозу и сексуални напад у одраслом добу.

Жене са ендометриозом чешће су пријављивале различите врсте трауматских искустава него жене без ове болести.

Према др Тејлору, однос би могао да буде двосмеран – ендометриоза може да утиче на мозак и психичко здравље, док би искуства која утичу на ментално здравље могла да буду повезана са појавом ендометриозе. Ипак, тачан начин на који су те појаве повезане још није познат.

Резултати ових истраживања додатно подржавају потребу за проучавањем везе између искустава из раног живота и ендометриозе. Истраживачи се надају да ће оваква истраживања подстаћи већи нагласак на стварању сигурних услова за одрастање деце и подршци деци и родитељима.

(eKlinika.rs)