(FOTO, VIDEO) KOKOŠKE KOJE PEVAJU I NOSE ZELENA JAJA: Ove neobične ptice koštaju i do 2.500 evra, a jedan petao prodat za neverovatnih 5.500
Nisu sve kokoške iste. Neke nose zelena ili crvena jaja, neke izgledaju kao da su potpuno crne, a neke, umesto uobičajenog kukurikanja, umeju da „razvlače“ pesmu toliko dugo da njihov glas postaje prava atrakcija. Petar Bošnjak godinama ih sakuplja, a ono što je počelo kao ljubav prema pticama pretvorilo se u kolekciju retkih i neobičnih rasa.
„Ja sam ceo život imao neke živine, ptice, golubove i to. Pre par godina sam rekao, ako već nešto držim, da imam nešto specifično, što je retka vrsta, možda malo skuplja i to. Onda sam krenuo pre sedam, osam godina da nabavljam. Mislio sam prvo jednu, dve ili tri vrste, onda se malo otelo kontroli, pa sada ih ima malo previše, ali dobro“, priča Bošnjak.
Među njegovim pticama su i ajam cemani iz Indonezije, jedna od najskupljih živina na svetu. Posebne su po tome što su im crni ne samo perje i koža već i unutrašnji organi i kosti.
„Oni su specifični što su skroz crni, i perje i unutrašnji organi i kosti. Jedino jaje je beo, ostalo je crno“, kaže Bošnjak.
Tu su i švajcarski apenceleri, brame iz Azije, srebrne brakeli iz Belgije, turske i sandžačke pevačice, maransi, bakarnovrate koke, kao i one koje nose zelena jaja. Ima, kaže, i italijane u tri boje.
Posebno mesto u njegovoj kolekciji imaju turski pevači. To nisu ptice koje samo kukuriču. Njihova pesma, objašnjava Bošnjak, može da traje neobično dugo.
„Kad krenu da pevaju, to ne kukuriče kao petao, nego baš ima pesme i razvlači. Toliko dugo razvlači to pevanje. Neki toliko uporno razvlače tu pesmu. Sad imam mlade, čekam kada će da propivaju, pa da vidimo šta će biti.“
Njihovo pevanje može da bude zanimljivo i deci, kaže, posebno kada se na internetu pogledaju snimci.
Za Bošnjaka, briga o živini nije samo hobi koji se obavlja usput. Njegov dan počinje rano.
„Ustajem svakako, sutra se budim pet, pola šest, pokrivam kapiju, onda ih hranim, čišćenje, spremanje, čista voda, ovo, ono. Onda sednem tu među njima, sadim im nešto, čupkam i tako spremam. I ja uživam, prosto uživam da budem među njima.“
Neobične nisu samo ptice već i njihova jaja. Neke rase nose zelena, druge crvena jaja, a upravo ta boja posebno privlači decu.
„Klinci se zato sviđaju, što ne moraju šare za Uskrs. Samo skuvaju i imaju šarena jaja.“
Bošnjak, međutim, naglašava da drugačija boja ne znači da je jaje lekovito.
„Nije, to je jaje, obično, koje jaje drugo, ali… Tako da nema neka razlika. Ja sam jeo i ta zelena jaja i crvena jaja.“
Do pojedinih rasa nije lako doći. Nabavka može da bude prava mala avantura, posebno kada ptice treba dovesti iz inostranstva.
„To ti ja ni ne mogu ni spisati kako sam dovozio do njih. Takve šeme, ne smem ni da kažem koliko me je koštalo dok sam dovozio. Znači, bilo svašta. To poznaješ nekog ko je u Švajcarskoj, taj poznaje nekog koji će da dolazi u Srbiju, pa ako će ti taj da prenese, platiš mu da prenese, pa ti donese ne znam gde, pa onda taj drugi da ti pošalje ovamo. To su takve peripetije.“
Jaja je, kaže, najjednostavnije uvesti, ali se sa tim nije najbolje pokazao.
„Jako sam loše prošao sa jajima. Uvozio sam iz Nemačke i to, ali ili se izmućka na putu ili ova poštarina… Jako slabo da se izlegne i deformisani su. Tako da ne radim to. Ako uspem pilić ili živinu, to donesem, ali ovako ne.“
Ipak, želja za novim rasama nije nestala. Na njegovom spisku je još jedna posebna vrsta iz Vijetnama, ga h mong, odnosno vijetnamske kokoške.
„Isto je sve crno, ali su u beloj boji. Perje je u beloj boji i jako su mi lepe. E sad, ako uspe, to iz Vijetnama trebam da donesem. Nekog nađem u Vijetnamu.“
U svetu ove neobične živine cene mogu biti veoma visoke. Bošnjak kaže da se crne kokoške okvirno kreću od 200 do 2.500 evra, dok je jedan njegov petao u Švajcarskoj prodat po znatno višoj ceni.
„Jedan Švajcarac mi je pre jedno mesec dana kupio jednog petla od mene. Pitam ga: kako ste vi toliko platili, pa i došli po njega? Kaže, sad je bila neka izložba, ne znam gde je bio, kaže 5.500 je prodat jedan par.“
Za one koji ih uzgajaju, međutim, cena nije jedino merilo. Važno je i kako određena rasa izgleda, jer kod nekih i najmanje odstupanje znači da ptica više ne odgovara standardu.
Kod ajam cemani, kaže Bošnjak, prava karakteristika je upravo potpuna crna boja.
„Kad ima crvenilo u minđuši, crvenilo u kresici, to je škart, kod mene je to škart. Tu mora da je crno, crno.“
A među desetinama različitih ptica koje svakodnevno hrani, čisti i posmatra, ostaje ono zbog čega je sve i počelo: ljubav prema pernatim životinjama i uživanje u tome da bude među njima.
Tekst: Sandra Iršević