(ФОТО, ВИДЕО) КОКОШКЕ КОЈЕ ПЕВАЈУ И НОСЕ ЗЕЛЕНА ЈАЈА: Ове необичне птице коштају и до 2.500 евра, а један петао продат за невероватних 5.500
Нису све кокошке исте. Неке носе зелена или црвена јаја, неке изгледају као да су потпуно црне, а неке, уместо уобичајеног кукурикања, умеју да „развлаче“ песму толико дуго да њихов глас постаје права атракција. Петар Бошњак годинама их сакупља, а оно што је почело као љубав према птицама претворило се у колекцију ретких и необичних раса.
„Ја сам цео живот имао неке живине, птице, голубове и то. Пре пар година сам рекао, ако већ нешто држим, да имам нешто специфично, што је ретка врста, можда мало скупља и то. Онда сам кренуо пре седам, осам година да набављам. Мислио сам прво једну, две или три врсте, онда се мало отело контроли, па сада их има мало превише, али добро“, прича Бошњак.
Међу његовим птицама су и ајам цемани из Индонезије, једна од најскупљих живина на свету. Посебне су по томе што су им црни не само перје и кожа већ и унутрашњи органи и кости.
„Они су специфични што су скроз црни, и перје и унутрашњи органи и кости. Једино јаје је бео, остало је црно“, каже Бошњак.
Ту су и швајцарски апенцелери, браме из Азије, сребрне бракели из Белгије, турске и санџачке певачице, маранси, бакарноврате коке, као и оне које носе зелена јаја. Има, каже, и италијане у три боје.
Посебно место у његовој колекцији имају турски певачи. То нису птице које само кукуричу. Њихова песма, објашњава Бошњак, може да траје необично дуго.
„Кад крену да певају, то не кукуриче као петао, него баш има песме и развлачи. Толико дуго развлачи то певање. Неки толико упорно развлаче ту песму. Сад имам младе, чекам када ће да пропивају, па да видимо шта ће бити.“
Њихово певање може да буде занимљиво и деци, каже, посебно када се на интернету погледају снимци.
За Бошњака, брига о живини није само хоби који се обавља успут. Његов дан почиње рано.
„Устајем свакако, сутра се будим пет, пола шест, покривам капију, онда их храним, чишћење, спремање, чиста вода, ово, оно. Онда седнем ту међу њима, садим им нешто, чупкам и тако спремам. И ја уживам, просто уживам да будем међу њима.“
Необичне нису само птице већ и њихова јаја. Неке расе носе зелена, друге црвена јаја, а управо та боја посебно привлачи децу.
„Клинци се зато свиђају, што не морају шаре за Ускрс. Само скувају и имају шарена јаја.“
Бошњак, међутим, наглашава да другачија боја не значи да је јаје лековито.
„Није, то је јаје, обично, које јаје друго, али… Тако да нема нека разлика. Ја сам јео и та зелена јаја и црвена јаја.“
До појединих раса није лако доћи. Набавка може да буде права мала авантура, посебно када птице треба довести из иностранства.
„То ти ја ни не могу ни списати како сам довозио до њих. Такве шеме, не смем ни да кажем колико ме је коштало док сам довозио. Значи, било свашта. То познајеш неког ко је у Швајцарској, тај познаје неког који ће да долази у Србију, па ако ће ти тај да пренесе, платиш му да пренесе, па ти донесе не знам где, па онда тај други да ти пошаље овамо. То су такве перипетије.“
Јаја је, каже, најједноставније увести, али се са тим није најбоље показао.
„Јако сам лоше прошао са јајима. Увозио сам из Немачке и то, али или се измућка на путу или ова поштарина… Јако слабо да се излегне и деформисани су. Тако да не радим то. Ако успем пилић или живину, то донесем, али овако не.“
Ипак, жеља за новим расама није нестала. На његовом списку је још једна посебна врста из Вијетнама, га х монг, односно вијетнамске кокошке.
„Исто је све црно, али су у белој боји. Перје је у белој боји и јако су ми лепе. Е сад, ако успе, то из Вијетнама требам да донесем. Неког нађем у Вијетнаму.“
У свету ове необичне живине цене могу бити веома високе. Бошњак каже да се црне кокошке оквирно крећу од 200 до 2.500 евра, док је један његов петао у Швајцарској продат по знатно вишој цени.
„Један Швајцарац ми је пре једно месец дана купио једног петла од мене. Питам га: како сте ви толико платили, па и дошли по њега? Каже, сад је била нека изложба, не знам где је био, каже 5.500 је продат један пар.“
За оне који их узгајају, међутим, цена није једино мерило. Важно је и како одређена раса изгледа, јер код неких и најмање одступање значи да птица више не одговара стандарду.
Код ајам цемани, каже Бошњак, права карактеристика је управо потпуна црна боја.
„Кад има црвенило у минђуши, црвенило у кресици, то је шкарт, код мене је то шкарт. Ту мора да је црно, црно.“
А међу десетинама различитих птица које свакодневно храни, чисти и посматра, остаје оно због чега је све и почело: љубав према пернатим животињама и уживање у томе да буде међу њима.
Текст: Сандра Иршевић