REZON: Vučićev predizborni tripl-dabl
Studenti i opozicija permanentno gube podršku. Klatno moći se u potpunosti vratilo na Vučićevu stranu. Nakon odluke da bezbednost ljudi stavi ispred demonstracije snage, dobiće još veću podršku građana i dodatno poverenje i naklonost međunarodnih faktora
Piše: Milorad Bojović
Kada sam u jeku protesta 2025. objavio da će Vučić vladati najmanje do 2034. više od 100 poznanika i prijatelja me zvalo da mi kaže da sam izgubio razum. I da Vučić pada. Da mu spasa nema. Još toliko me presretalo na ulici da mi kaže isto. U četvrtak, kad je odložio miting u Novom Sadu, zvali su me da mi kažu da sam bio u pravu. Saglasili smo se da je otkazivanje skupa radi zaštite ljudi mudra i odgovorna odluka.
Ta odluka bila je višestruka pobeda, svojevrsni tripl-dabl, mada njegovi protivnici to ne razumeju. Nešto zbog slabo razvijene političke intuicije, nešto zbog pogrešnog rezonovanja, većinom zbog ogrezlosti u jednu vrstu iracionalnog, gotovo sektaškog fanatizma. Mi smo mera stvari, i sve što nam se ne sviđa, nije dopušteno.
Prvo, Vučić je svim građanima, na oba politička pola pokazao da je razumniji od svojih protivnika. Odlaganjem skupa otklonio je čak i minimum mogućnosti da dođe do bilo kakvog nasilja i sukoba. A njegovim protivnicima je baš to trebalo. To im je bio plan. Karta na koju se klade. Trebao im je konflikt iz kog bi probali da ožive narodni bunt i ponovo ga učine masovnim. I zato su spinovali da se Vučić uplašio. Da ne može da skupi dovoljno ljudi. Znaju i oni da je to netačno. Da je SNS ogromna i organizovana armija, i da su želeli da demonstriraju snagu i moć. Da pokažu dominaciju. Da se vidi da imaju ogromnu podršku. Zato je opozicija pokušavala da igra na sujetu. Na ego. Želeli su da iznerviraju Vučića. Da ga podstaknu da promeni odluku, da bi do skupa ipak došlo, kako bi došlo do eskalacije. On je mudro pustio da pomisle da su jači nego što jesu. I tu dolazimo do druge pobede. Ostavio im je čist teren da pokažu koliko ih ima. Koliko ljudi mogu da skupe. Koliko ljudi ih podržava. I pokazali su. Trg slobode bio je poluprazan. I ta malobrojnost je postala njihova konstanta. Klatno moći se u potpunosti vratilo na Vučićevu stranu. Nakon odluke da bezbednost ljudi stavi ispred demonstracije snage, dobiće još veću podršku. I treće, tim potezom je dobio dodatno poverenje i naklonost međunarodnih faktora. Od Evropske unije, do Britanije i Amerike.
Da li bilo ko u Srbiji veruje da Đokić, Ćuta, Marinika, Aleksić, Lazović, ili neki student mogu da obezbede više investicija od Vučića? Da bi ih Makron, Putin, Si, Tramp, Merc ili Fon der Lajen više poštovali, vrednovali i uvažavali od njega? Da bi mogli da obezbede snažniji ekonomski rast? Veće plate i penzije? Više fabrika? U to ne veruju čak ni N1 i Nova S
Više puta sam isticao. Dva su ključna uslova za promenu vlasti na ulici. Da uz pobunjenike stane većina građana i najmoćnije države sveta. I narod i međunarodna zajednica su na Vučićevoj strani. Opozicija, studenti i zborovi svojom agresijom i destrukcijom uspeli su da čak i one građane, koji su na početku bili uz njih, oteraju od sebe. Istovremeno su uspeli da Vučićevu većinu učine monolitnijom nego ikada. Sve velike sile i dalje Vučića vide kao glavnog partnera u Srbiji. I regionu.
Da sam na njihovom mestu postupio bih isto. Zapadu treba region u kom vladaju mir i stabilnost. Na taj način mogu da planiraju svoje investicije. To im garantuje sugurnost ulaganja, i obezbeđuje stvaranje profita. Ekonomski jaka Srbija, koja se zalaže za mir pogoduje i Zapadu i Istoku. Vučić je tokom 14 godina pokazao da ume da unapređuje ekonomiju, ali i da je veliki zagovornik mira.
U geostrateškim relacijama sve se meri kroz pouzdanost. Nema ništa izvan toga. U julu prošle godine napisao sam da će Vučić i SNS sigurno vladati do 2034. Do tada će važiti novi petogodišnji budžet Evropske unije, od 2028. do 2034. Evropskoj uniji trebaju pouzdani partneri. Partnerima Evropske unije, od Zapada do Istoka, trebaju pouzdani partneri. Sa Vučićem nemaju nikakvih nepoznanica. Sa Vučićem ni narod nema nikakvih nepoznanica. Njima je važno da imaju posla i više para. I da ih niko ne smatra bezvrednima, kao što to čine studenti i opozicija.
Da li bilo ko u Srbiji veruje da Đokić, Ćuta, Marinika, Aleksić, ili Lazović, ili neki student mogu da obezbede više investicija od Vučića? Da bi ih Makron, Putin, Si, Tramp, Merc ili Fon der Lajen više poštovali, vrednovali i uvažavali od njega? Da bi mogli da obezbede snažniji ekonomski rast? Veće plate i penzije? Više fabrika? U to ne veruju čak ni N1 i Nova S.
I uzalud se opozicija i studenti nadaju da će u izbornoj noći biti drugačije. Ideja da mogu da ponove 5. oktobar je krajnje besmislena. Međunarodna zajednica prihvatiće rezultate izbora. Iz mnogo razloga. Prvo, izbori će biti fer. Drugo, usvojene su sve izmene zakona i ostalih akata, kako su tražili. Treće, imaće svoje posmatrače na izborima, isto kao i opozicija i studenti. I ko god pobedi, rezultati će biti neosporivi.
Jedini način da Đokić i studenti pobede SNS i Vučića jeste da SNS i Vučić na izborima ne učestvuju. I zato i pokušavaju da isprovociraju sukobe i nerede. Da bi na taj način izazvali političku krizu i odložili održavanje izbora. Da bi sakrili da ne mogu da sačine izbornu listu. I na kraju, da bi izbegli poraz.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
