РЕЗОН: Вучићев предизборни трипл-дабл
Студенти и опозиција перманентно губе подршку. Клатно моћи се у потпуности вратило на Вучићеву страну. Након одлуке да безбедност људи стави испред демонстрације снаге, добиће још већу подршку грађана и додатно поверење и наклоност међународних фактора
Пише: Милорад Бојовић
Када сам у јеку протеста 2025. објавио да ће Вучић владати најмање до 2034. више од 100 познаника и пријатеља ме звало да ми каже да сам изгубио разум. И да Вучић пада. Да му спаса нема. Још толико ме пресретало на улици да ми каже исто. У четвртак, кад је одложио митинг у Новом Саду, звали су ме да ми кажу да сам био у праву. Сагласили смо се да је отказивање скупа ради заштите људи мудра и одговорна одлука.
Та одлука била је вишеструка победа, својеврсни трипл-дабл, мада његови противници то не разумеју. Нешто због слабо развијене политичке интуиције, нешто због погрешног резоновања, већином због огрезлости у једну врсту ирационалног, готово секташког фанатизма. Ми смо мера ствари, и све што нам се не свиђа, није допуштено.
Прво, Вучић је свим грађанима, на оба политичка пола показао да је разумнији од својих противника. Одлагањем скупа отклонио је чак и минимум могућности да дође до било каквог насиља и сукоба. А његовим противницима је баш то требало. То им је био план. Карта на коју се кладе. Требао им је конфликт из ког би пробали да оживе народни бунт и поново га учине масовним. И зато су спиновали да се Вучић уплашио. Да не може да скупи довољно људи. Знају и они да је то нетачно. Да је СНС огромна и организована армија, и да су желели да демонстрирају снагу и моћ. Да покажу доминацију. Да се види да имају огромну подршку. Зато је опозиција покушавала да игра на сујету. На его. Желели су да изнервирају Вучића. Да га подстакну да промени одлуку, да би до скупа ипак дошло, како би дошло до ескалације. Он је мудро пустио да помисле да су јачи него што јесу. И ту долазимо до друге победе. Оставио им је чист терен да покажу колико их има. Колико људи могу да скупе. Колико људи их подржава. И показали су. Трг слободе био је полупразан. И та малобројност је постала њихова константа. Клатно моћи се у потпуности вратило на Вучићеву страну. Након одлуке да безбедност људи стави испред демонстрације снаге, добиће још већу подршку. И треће, тим потезом је добио додатно поверење и наклоност међународних фактора. Од Европске уније, до Британије и Америке.
Да ли било ко у Србији верује да Ђокић, Ћута, Мариника, Алексић, Лазовић, или неки студент могу да обезбеде више инвестиција од Вучића? Да би их Макрон, Путин, Си, Трамп, Мерц или Фон дер Лајен више поштовали, вредновали и уважавали од њега? Да би могли да обезбеде снажнији економски раст? Веће плате и пензије? Више фабрика? У то не верују чак ни Н1 и Нова С
Више пута сам истицао. Два су кључна услова за промену власти на улици. Да уз побуњенике стане већина грађана и најмоћније државе света. И народ и међународна заједница су на Вучићевој страни. Опозиција, студенти и зборови својом агресијом и деструкцијом успели су да чак и оне грађане, који су на почетку били уз њих, отерају од себе. Истовремено су успели да Вучићеву већину учине монолитнијом него икада. Све велике силе и даље Вучића виде као главног партнера у Србији. И региону.
Да сам на њиховом месту поступио бих исто. Западу треба регион у ком владају мир и стабилност. На тај начин могу да планирају своје инвестиције. То им гарантује сугурност улагања, и обезбеђује стварање профита. Економски јака Србија, која се залаже за мир погодује и Западу и Истоку. Вучић је током 14 година показао да уме да унапређује економију, али и да је велики заговорник мира.
У геостратешким релацијама све се мери кроз поузданост. Нема ништа изван тога. У јулу прошле године написао сам да ће Вучић и СНС сигурно владати до 2034. До тада ће важити нови петогодишњи буџет Европске уније, од 2028. до 2034. Европској унији требају поуздани партнери. Партнерима Европске уније, од Запада до Истока, требају поуздани партнери. Са Вучићем немају никаквих непознаница. Са Вучићем ни народ нема никаквих непознаница. Њима је важно да имају посла и више пара. И да их нико не сматра безвреднима, као што то чине студенти и опозиција.
Да ли било ко у Србији верује да Ђокић, Ћута, Мариника, Алексић, или Лазовић, или неки студент могу да обезбеде више инвестиција од Вучића? Да би их Макрон, Путин, Си, Трамп, Мерц или Фон дер Лајен више поштовали, вредновали и уважавали од њега? Да би могли да обезбеде снажнији економски раст? Веће плате и пензије? Више фабрика? У то не верују чак ни Н1 и Нова С.
И узалуд се опозиција и студенти надају да ће у изборној ноћи бити другачије. Идеја да могу да понове 5. октобар је крајње бесмислена. Међународна заједница прихватиће резултате избора. Из много разлога. Прво, избори ће бити фер. Друго, усвојене су све измене закона и осталих аката, како су тражили. Треће, имаће своје посматраче на изборима, исто као и опозиција и студенти. И ко год победи, резултати ће бити неоспориви.
Једини начин да Ђокић и студенти победе СНС и Вучића јесте да СНС и Вучић на изборима не учествују. И зато и покушавају да испровоцирају сукобе и нереде. Да би на тај начин изазвали политичку кризу и одложили одржавање избора. Да би сакрили да не могу да сачине изборну листу. И на крају, да би избегли пораз.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу