(FOTO) IMAMO BRAZILIJU I U SREMU! Kuće ovde koštaju 60.000 evra, a na pitanje šta je najlepše u mestu, predsednik odgovara: ŽENE!

Zato na ulazu u naselje ni nema žute table na kojoj je crnim slovima ispisan naziv. Međutim, kad odete u ovo mesto, stiče se drugačiji utisak, tako da beočinska Brazilija (spram one kod Bačke Topole, iliti Bagremova, ili pak one u Brazilu) i te kako ima prođu!

– Naša Mesna za-jednica je osnovana 1982. godine, tada se zvala „Bratstvo jedinstvo“, inače smo najmlađa MZ u celoj opštini Beočin – pojašnjava predsednik Saveta MZ Brazilija Jovan Birća, pohvalivši se da je na toj poziciji već tri mandata. – Mi smo kao Liman u Novom Sadu. Delom pripadamo Beočinu, delom Čereviću. Granica je tu gde je potok, ali ima još jedna, kod stovarišta. Nama pripada Šakotinac, koji je prvi nastao, i Novo Naselje koje se formiralo ovde dole po dolasku ljudi iz Slavonije.

Pod sloganom „Volite se ljudi, u ljubavi je spas“ oko 1.300 sremskih Brazilijanaca živi okruženi fruškogorskim bregovima, plodnom ravnicom i Dunavom do kog nekad ni sami meštani ne idu.

Jer, iako im je tu, ipak kao da nije, jer do obale ima dobrano da se „klacka“, za šta strpljenja imaju ponajviše pecaroši...

– Recimo, naša omladina je za primer, ono što smo postavili pre 20 godina i dalje nije slomljeno. A što se tiče dece, imamo ih dosta, ona su naše bogatstvo, zato nam i treba vrtić – naglašava Birća. – Nama je štošta obećano, da će se uraditi magistralni put, da će se napraviti vrtić, ambulanta... Nemamo više ni kafiće, a od pet radnji ostale su tri.

Odvajkada jedinstveni u zajedništvu

Naseljavanje područja oko današnje Brazilije počelo je u 17. veku, a podaci ukazuju da su to bili Srbi.

Naime, prvo mesto koje je počelo da se formira – okruženo sa pet brda – bio je Šakotinac koji i danas postoji i deo je Mesne zajednice Brazilija.

– Ovde pronalazimo i ostatke iz doba Kelta – pojašnjava penzioner Svetozar Baluban, dodajući da je mesto odvajkada bilo poznato po rudnicima, ali i izvorima i potocima koji su korišćeni za vodenice upravo zarad proizvodnje cementa. – Lapor koji je kod nas pronađen korišćen je za izgradnju Lančanog mosta u Budimpešti, kao i za Petrovaradinsku tvrđavu.

Brazilijanska istorija je vrlo bogata i zanimljiva, a Baluban je, čini se, drži u malom prstu. Svojevremeno je čak sam popisao 47 sorti vinove loze koje su imali na oko 60.000 kalema, od kojih je danas ostalo samo nekoliko, među kojima je hamburg najrasprostranjeniji.

– Brazilija je naseljena kvalitetnim Srbima i Bosancima koji ne menjaju tako često mišljenje, ali zato je naše zajedništvo jedinstveno. Možemo svakome svašta da kažemo, ali ćemo i dalje pomoći jedni drugima – zaključuje Svetozar Baluban.

Budući da su odrasli mahom poslom vezani za Beočin i Novi Sad, meštani Brazilije imaju obezbeđene dobre autobuske linije do grada. A oni koji se odluče da taj grad zamene mestom do kog im treba pola sata vožnje, mogu da kupe kuću za 60.000 evra, koji cent gore-dole.

– Sad je situacija takva da imam komšije koje ne poznajem, mada se javljamo jedni drugima. Inače su naši meštani vredni, neki se bave pčelarstvom, vinogradarstvom, konjarstvom – nabraja naš sagovornik koji na pitanje „Šta je najlepše u Braziliji“ kao iz topa odgovara „Žene!“ 

– Lepa nam je i priroda. Ipak, ono što na najbolji način predstavlja naše mesto jeste Udruženje žena „Brazilijanski biseri“. Zajedno sa njima delimo paketiće naoj deci za Dan Mesne zajednice, dok one same organizuju manifestaciju „Dani lipe“ i, naravno, odlaze na sve one na koje ih pozovu – veli Birća.

A dok u mestu nema dešavanja, osim tutnjanja saobraćaja magistralom, ništa drugo se ne čuje! I dok smo tako blizu gradskoj vrevi, još bliži smo vijugavim uzanim uličicama koje uvek vode nekud gore, ka brdu i šumi, ka tišini i lokalnoj istoriji.