(ФОТО) ИМАМО БРАЗИЛИЈУ И У СРЕМУ! Куће овде коштају 60.000 евра, а на питање шта је најлепше у месту, председник одговара: ЖЕНЕ!

Зато на улазу у насеље ни нема жуте табле на којој је црним словима исписан назив. Међутим, кад одете у ово место, стиче се другачији утисак, тако да беочинска Бразилија (спрам оне код Бачке Тополе, илити Багремова, или пак оне у Бразилу) и те како има прођу!

– Наша Месна за-једница је основана 1982. године, тада се звала „Братство јединство“, иначе смо најмлађа МЗ у целој општини Беочин – појашњава председник Савета МЗ Бразилија Јован Бирћа, похваливши се да је на тој позицији већ три мандата. – Ми смо као Лиман у Новом Саду. Делом припадамо Беочину, делом Черевићу. Граница је ту где је поток, али има још једна, код стоваришта. Нама припада Шакотинац, који је први настао, и Ново Насеље које се формирало овде доле по доласку људи из Славоније.

Под слоганом „Волите се људи, у љубави је спас“ око 1.300 сремских Бразилијанаца живи окружени фрушкогорским бреговима, плодном равницом и Дунавом до ког некад ни сами мештани не иду.

Јер, иако им је ту, ипак као да није, јер до обале има добрано да се „клацка“, за шта стрпљења имају понајвише пецароши...

– Рецимо, наша омладина је за пример, оно што смо поставили пре 20 година и даље није сломљено. А што се тиче деце, имамо их доста, она су наше богатство, зато нам и треба вртић – наглашава Бирћа. – Нама је штошта обећано, да ће се урадити магистрални пут, да ће се направити вртић, амбуланта... Немамо више ни кафиће, а од пет радњи остале су три.

Одвајкада јединствени у заједништву

Насељавање подручја око данашње Бразилије почело је у 17. веку, а подаци указују да су то били Срби.

Наиме, прво место које је почело да се формира – окружено са пет брда – био је Шакотинац који и данас постоји и део је Месне заједнице Бразилија.

– Овде проналазимо и остатке из доба Келта – појашњава пензионер Светозар Балубан, додајући да је место одвајкада било познато по рудницима, али и изворима и потоцима који су коришћени за воденице управо зарад производње цемента. – Лапор који је код нас пронађен коришћен је за изградњу Ланчаног моста у Будимпешти, као и за Петроварадинску тврђаву.

Бразилијанска историја је врло богата и занимљива, а Балубан је, чини се, држи у малом прсту. Својевремено је чак сам пописао 47 сорти винове лозе које су имали на око 60.000 калема, од којих је данас остало само неколико, међу којима је хамбург најраспрострањенији.

– Бразилија је насељена квалитетним Србима и Босанцима који не мењају тако често мишљење, али зато је наше заједништво јединствено. Можемо свакоме свашта да кажемо, али ћемо и даље помоћи једни другима – закључује Светозар Балубан.

Будући да су одрасли махом послом везани за Беочин и Нови Сад, мештани Бразилије имају обезбеђене добре аутобуске линије до града. А они који се одлуче да тај град замене местом до ког им треба пола сата вожње, могу да купе кућу за 60.000 евра, који цент горе-доле.

– Сад је ситуација таква да имам комшије које не познајем, мада се јављамо једни другима. Иначе су наши мештани вредни, неки се баве пчеларством, виноградарством, коњарством – набраја наш саговорник који на питање „Шта је најлепше у Бразилији“ као из топа одговара „Жене!“ 

– Лепа нам је и природа. Ипак, оно што на најбољи начин представља наше место јесте Удружење жена „Бразилијански бисери“. Заједно са њима делимо пакетиће наој деци за Дан Месне заједнице, док оне саме организују манифестацију „Дани липе“ и, наравно, одлазе на све оне на које их позову – вели Бирћа.

А док у месту нема дешавања, осим тутњања саобраћаја магистралом, ништа друго се не чује! И док смо тако близу градској вреви, још ближи смо вијугавим узаним уличицама које увек воде некуд горе, ка брду и шуми, ка тишини и локалној историји.