Pešačke zone i trotoari ne bi trebali da budu poligon za jurcanje: Bahata vožnja trotineta i bicikala sve je veći rizik za pešake

Ipak, sve češće im na samo nekoliko centimetara od ramena prolaze biciklisti i vozači električnih trotineta — neretko velikom brzinom, gotovo nečujno i bez upozorenja. Poseban problem predstavljaju dostavljači koji u žurbi prolaze kroz gužvu, ali i maloletnici na električnim skuterima, koji se među pešacima pojavljuju iznenada i velikom brzinom.

Jedan pogrešan korak pešaka, jedno naglo skretanje ili kočenje može biti dovoljno za sudar. Za onoga ko hoda, susret sa vozilom koje mu iza leđa prilazi gotovo bez zvuka nije samo neprijatan — može biti i opasan.

Dok građani sve češće upozoravaju na bahatu vožnju među pešacima, podaci MUP-a pokazuju da ovaj problem nije samo puki utisak građana. Prema podacima koje je redakcija dobila od MUP-a, od početka godine evidentirano je 1.213 prekršaja u vezi sa kretanjem ovih vozila.

A šta zaista smeju biciklisti i vozači lakih električnih vozila u pešačkim zonama? Gde moraju da uspore, ko sme da ih vozi i koje kazne prete onima koji ugrožavaju pešake?

Šta kaže zakon?

Pešačka zona je površina prvenstveno namenjena kretanju pešaka i mora biti obeležena odgovarajućom signalizacijom.

U određenim slučajevima nadležni organ lokalne samouprave može dozvoliti kretanje određenih vozila, ali ona moraju da se kreću brzinom pešaka i bez ugrožavanja pešaka.

Kod električnih trotineta pravila su posebno propisana. Lako električno vozilo se prvenstveno kreće biciklističkom ili pešačko-biciklističkom stazom, odnosno biciklističkom trakom.

Na pešačko-biciklističkoj stazi vozač mora posebno da vodi računa o pešacima, a brzina je ograničena na 10 kilometara na čas.

Važno je, međutim, da se bicikli i električni trotineti ne izjednačavaju – zakon za ove dve kategorije propisuje različita pravila.

Kaciga i nalepnica su obavezne

Vozač lakog električnog vozila mora da nosi zakopčanu biciklističku kacigu, a vozilo mora da ima identifikacionu nalepnicu koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Prilikom kretanja kolovozom propisana je i upotreba svetloodbojnog prsluka.

Za različite prekršaje predviđene su različite kazne, pa ne postoji jedna jedinstvena „kazna za trotinete“.

Kako policija kontroliše vozače?

Iz MUP-a su nam na pitanje o kontroli odgovorili:

„Kontrola vozača lakih električnih vozila na površinama namenjenim za kretanje pešaka i biciklista sprovodi se neposrednim prisustvom i opažanjem policijskih službenika.“

Dakle, policija prekršaje utvrđuje i neposredno na terenu, a ne samo nakon prijava građana.

Pešaci ili dvotočkaši?

Bicikli i električni trotineti jesu deo savremenog gradskog saobraćaja, ali njihova upotreba ne sme da ugrožava druge učesnike.

Zakon već jasno razdvaja pešačke zone, biciklističke staze i pešačko-biciklističke staze.

Zato je osnovno pravilo jednostavno: tamo gde su pešaci prioritet, brzina i način kretanja moraju biti prilagođeni njihovoj bezbednosti.

Pitanje je, dakle, da li će pešačke zone ostati prostor za pešake ili će sukobi sa dvotočkašima postati deo svakodnevice?