SVAKI IZGUBLJENI MINUT SMANJUJE ŠANSE ZA PREŽIVLJAVANJE Evo zašto lekari govore o „zlatnom satu“

Lekari taj period nazivaju „zlatnim satom“, a brza reakcija može značajno da poveća šanse za preživljavanje.

Klizava stepeništa, saobraćajna nesreća, pad sa visine ili iznenadni kolaps na ulici mogu u trenu da običan dan pretvore u hitan medicinski slučaj. Posebno su opasni veliki gubitak krvi, teške povrede grudnog koša i traumatske povrede mozga.

„Zlatni sat“ nije samo dramatičan izraz, već koncept koji decenijama predstavlja osnovu zbrinjavanja teško povređenih pacijenata širom sveta.

Kada su veće šanse za preživljavanje?

Iako se svaka povreda ne uklapa strogo u vremenski okvir od jednog sata, istraživanja iz oblasti traumatologije pokazuju da brza procena stanja, hitan transport i pravovremeno lečenje značajno povećavaju šanse za preživljavanje, naročito kod teških krvarenja, povreda mozga i poremećaja disanja.

Poruka je jednostavna – ono što se dogodi pre nego što pacijent stigne u bolnicu može biti jednako važno kao i lečenje u urgentnom centru.

Kada organizam počinje borbu za život?

Iako često verujemo da prava borba počinje tek u bolnici, stručnjaci navode da organizam počinje da se bori za opstanak onog trenutka kada dođe do povrede.

Dr Raguvir Rao, vodeći konsultant za urgentnu medicinu u bolnici Manipal Hospital Ješvantpur, više od 16 godina leči pacijente sa teškim povredama.

Prema njegovim rečima, upravo prvih nekoliko minuta često odlučuje o tome kako će se cela situacija završiti.

„Za sve to vreme jedna stvar se nije promenila: pacijenti koji prežive gotovo uvek su oni koji su do nas stigli na vreme“, naglašava doktor.

Savremena medicinska tehnologija je tokom poslednjih decenija značajno napredovala. Vozila hitne pomoći opremljena su respiratorima, monitorima, automatskim spoljnim defibrilatorima i lekovima koji spasavaju život, dok hirurzi raspolažu naprednijim metodama zbrinjavanja teških povreda.

Ipak, nijedna tehnologija ne može da vrati minute izgubljene pre nego što je pomoć pozvana.

Rao navodi da ga posebno pogađaju slučajevi u kojima povrede u početku nisu bile najteže, ali su postale smrtonosne jer niko nije reagovao tokom prvih, presudnih minuta.

„Zlatni sat zaista postoji. Njegove posledice gledam svakoga dana“, kaže doktor.

On, međutim, objašnjava da „zlatni sat“ ne znači da bolnica ima tačno 60 minuta da nekome spase život.

„To znači da organizam, čak i posle veoma teške povrede, još neko kratko vreme vodi intenzivnu borbu za opstanak, što nam omogućava da intervenišemo i promenimo ishod. Kako taj vremenski prozor prolazi, svaki izgubljeni minut smanjuje šanse za preživljavanje“, pojašnjava dr Rao.

Trajna oštećenja mogu nastati za samo nekoliko minuta

To je posebno važno kod velikog gubitka krvi, teških povreda grudnog koša i traumatskih povreda mozga.

Kako opada dotok kiseonika, organi počinju da otkazuju. Mozak je naročito osetljiv jer mu je neophodno neprekidno snabdevanje kiseonikom. Bez njega trajna oštećenja mogu nastati već posle nekoliko minuta.

Ponekad najveća opasnost nije sama povreda, već kašnjenje u pružanju pomoći. Jedna od najtežih istina urgentne medicine jeste da su mnoge povrede izlečive – sve dok se dragoceno vreme ne izgubi.

Kašnjenje može biti smrtonosno

Dr Rao kaže da se lekari urgentne medicine sa tim gotovo svakodnevno suočavaju.

„Kada nam stigne pacijent sa velikim gubitkom krvi ili teškom povredom glave, ono protiv čega se zapravo borimo jeste stanje šoka. Krvni pritisak naglo opada, organi ostaju bez kiseonika, a mozak, koji ne može da izdrži ni nekoliko minuta bez odgovarajućeg dotoka kiseonika, počinje da trpi oštećenja koja ponekad više ne možemo da otklonimo“, kaže doktor.

Šok nije samo osećaj straha ili uznemirenosti posle nesreće. Reč je o hitnom medicinskom stanju u kojem tkiva više ne dobijaju dovoljno krvi i kiseonika. Ako se ne leči na vreme, brzo može dovesti do otkazivanja vitalnih organa.

Pre dolaska Hitne pomoći, obični ljudi mogu postati prvi spasioci

U stvarnom životu ekipa Hitne pomoći ne stiže uvek za nekoliko trenutaka. Zato osobe koje se zateknu na mestu nesreće ponekad predstavljaju prvu kariku u lancu hitnog zbrinjavanja.

Mnogi oklevaju jer se plaše da će učiniti nešto pogrešno. Lekari kažu da je najvažnije odmah pozvati Hitnu pomoć. Rano obaveštavanje hitnih službi omogućava da stručni timovi krenu ka povređenom dok prisutni pružaju osnovnu pomoć.

Ako osoba obilno krvari, direktan pritisak čistom tkaninom na mesto krvarenja može pomoći da se smanji gubitak krvi. Ako je povređeni pri svesti, treba ga umiriti i razgovarati s njim do dolaska medicinskog tima.

Osim ako ne postoji neposredna opasnost, poput požara ili nailaska vozila, stručnjaci savetuju da se povređeni ne pomera bez potrebe, jer povrede kičme nisu uvek odmah uočljive.

Upravo zato je kod teških povreda svaki minut važan – a brza reakcija može biti presudna za ishod.

Kurir.rs