DECENIJA U ZNAKU BORBE PROTIV RODNO ZASNOVANOG DIGITALNOG NASILJA Tema koja menja društvo i zakone

Kako je tema s godinama rasla, tako je i bezbednost žena u onlajn prostoru postala tema koja je sve više postaje i deo pravnih okvira, ali i o kojoj se sve češće priča kroz razne konferencije, panele, akcije, programe...

Budući da je takoreći iznedrilo iz priče o bezbednosti dece na internetu, koja se prvi put našla u javnom (medijskom) prostoru 2017. na tribini „Informacijom protiv digitalnog nasilja“, rodno zasnovano nasilje postalo je tema istoimenog ciklusa tribina FPN-a koliko naredne godine. Tada je najzad postavljeno pitanje zašto digitalno nasilje na društvenim mrežama, uključujući nasilje prema ženama, treba shvatiti ozbiljno.

Upravo ova akcija smatra se prekretnicom, naročito ako se uzme u obzir da je pokrenula brojne (nacionalne i međunarodne) kampanje , istraživanja, edukacije, kao i izmene u zakonodavstvu.

Prvi konkretni podaci istraživanja o rodno zasnovanom digitalnom nasilju prikazali su iskustva devojaka (Autonomni ženski centar, 2020) iz pet gradova Srbije, pokazavši da je više od polovine srednjoškolki bilo izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine. Takođe, svaka deseta ispitanica kaže da je doživela da neko objavi njene fotografije ili snimke koje je privatno poslala, dok je trećina devojaka rekla da je svaki oblik digitalnog nasilja koji im se ponavljao počinio sadašnji ili bivši partner.

Ubrzo potom je usledilo i istraživanje koje je obuhvatalo devet škola i ukazalo na to da nisu dovoljno pripremljene za prevenciju i edukaciju na temu digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja među učenicima.

Seksizam, govor mržnje, ucene, pretnje smrću i silovanjem, fotografisanje i deljenje fotografija bez pristanka, kao i objavljivanje intimnih snimaka oblici su nasilja navedenih u okviru nacionalne kampanje „Tiče me se“ (UNDP Srbija, 2021).

Koliko naredne godine, istraživanje koje su sproveli Udruženje Atina i UNFPA u okviru zajedničkog programa UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP sa Vladom Srbije – „Ispred ekrana – istraživanje o rodno zasnovanom nasilju u digitalnom prostoru“, pokazalo je da 78 odsto devojaka smatra da na internetu nisu jednako bezbedne kao mladići. Takođe, više od polovine ispitanica je tada navelo da je doživelo digitalno nasilje i(li) da poznaje vršnjakinju koja ga je doživela, dok je samo deset odsto žrtava to nasilje i prijavilo.

Ova kampanja iznedrila je deset javnih akcija koje su organizovale devojke iz Beograda, Niša i Subotice, kroz koje je više od 2.000 mladih čulo poruke o rodnoj ravnopravnosti i digitalnom nasilju.

Kako je tema s godinama rasla, tako je i bezbednost žena u onlajn prostoru postala tema koja je sve više postaje i deo pravnih okvira, ali i o kojoj se sve češće priča kroz razne konferencije, panele, akcije, programe...

Lančana reakcija se nastavila zajedničkom kampanjom UNFPA i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pod nazivom „Tvoje telo je tvoje! I na netu i u stvarnom svetu!“ (2022), kada je tadašnja poverenica Brankica Janković pozvala građane da se u slučaju digitalnog nasilja obrate instituciji Poverenika.

Pomenuta saradnja uslovila je novu – organizovanje prvog treninga trenira za vršnjačku edukaciju, što je podrazumevalo da mladi prenose znanje o digitalno rodno zasnovanom nasilju svojim vršnjacima.

Godina 2024. bila je momenat kada je digitalno nasilje postalo pitanje i krivičnog zakonodavstva, ali i kada se i pojavio termin „osvetnička pornografija“ kao posledica neovlašćenog deljenja intimnog sadržaja, da bi 2025. ministar pravde Nenad Vujić najavio da će ono biti uvedeno kao novo krivično delo u Krivičnom zakoniku.

Poslednje istraživanje koje je urađeno na temu digitalnog nasilja prema ženama i devojkama u Srbiji bilo je prošle godine u realizaciji Udruženja Atina, a koje j pokazalo da su neželjene poruke i sadržaji u inboksu, kao i javno ponižavanje na društvenim mrežama najčešći oblici sajber bulinga.