SVAKO TREĆE „ĆAO” NA INTERNETU POTENCIJALNA JE OPASNOST Žene česta meta sajber nasilja, pokrenut program „Sigurna i na mreži”
Sa nastankom interneta, a naročito društvenih mreža, bezbednost žena, devojaka i devojčica postala je upitna i u tom onlajn prostoru koji je, za razliku od realnog života, predatorima zgodniji za manipulaciju i dostizanje zacrtanog cilja.
A sve počinje običnom porukom i uglavnom jednom rečju „Ćao!”
I dovodi do toga da danas svaka treća žena i devojka doživi neki vid digitalnog nasilja, što su rezultati istraživanja agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Woman Srbija).
Društvene mreže često korisnicima daju hrabrost i samopouzdanje da u virtuelnom svetu rade stvari koje u realnom ne bi smeli.
Sloboda i naizgled neograničene mogućnosti da se svako izrazi kako želi, statistički gledano najčešće ženu stavlja u ulogu žrtve, a muškarca u ulozi agresora.
Sociološkinja i stučnjakinja za digitalne komunikacije Jelena Radović svojevremeno je istakla kako se patrijarhalni obrasci prenose iz stvarnog života u digitalni prostor, pojašnjavajući kako je sve stvar učenja dece određenim rodnim ulogama tokom odrastanja.
– Ružni komentari mogu da se pojave svuda, čak i kada neko objavi da je rodio bebu, ili da je nešto skuvao – istakla je Radović. – Oni odražavaju nesigurnost žene koja stoji iza tastature. Nama je godinama usađivano da nismo dovoljno dobre, lepe, poželjne, i to nije došlo sa internetom, to je deo patrijarhalnog narativa koji traje dugo. U društvu u kojem smo odgajane, naučene smo da budemo Pepeljuge i da se borimo za nečiju pažnju i ljubav. Nije žena ženi vuk, ali živimo u svetu u kom smo nesigurne, i u oflajn i u onlajn životu. A u anonimnosti je lako steći lažni osećaj moći, jer na internetu možemo da budemo bilo ko. Zato je važno da promenu narativa počnemo od malih nogu, kroz institucije. I da to radimo brže nego što napreduje tehnologija.
Međutim, ovde se susrećemo sa još jednom potencijalnom problematikom, a to je kada roditelji objavljuju fotografije svoje dece.
S druge strane, u digitalnom prostoru ugrožene su sve žene.
– U današnjem digitalnom dobu rodno zasnovano nasilje prisutno je svuda i moramo raditi na tome kako bismo sprečili buduća zlostavljanja – rekla je svojevremeno zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva. – Takođe, znamo da digitalno nasilje ne pogađa sve jednakom merom, naročito su izložene žene koje su javne ličnosti, novinarke, političarke, mlade žene i devojke. Evropska unija nastavlja da sprovodi programe osnaživanja civilnog sektora kako bi se ojačali napori da se rodno zasnovano digitalno nasilje zaustavi i spreči.
Međutim, šta sve podrazumeva ovakav odnos među korisnicima mreža, koliko su žene na njima (ne)bezbedne, da li postoje adekvatne zakonske regulative, ali i kako društvo reaguje na slične situacije... pitanja su na koja mnogi stručnjaci godinama pokušavaju da daju odgovore, a o čemu će biti više reči u narednim tekstovima u okviru serijala „Sigurna i na mreži”.
Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.
