СВАКО ТРЕЋЕ „ЋАО” НА ИНТЕРНЕТУ ПОТЕНЦИЈАЛНА ЈЕ ОПАСНОСТ Жене честа мета сајбер насиља, покренут програм „Сигурна и на мрежи”
Са настанком интернета, а нарочито друштвених мрежа, безбедност жена, девојака и девојчица постала је упитна и у том онлајн простору који је, за разлику од реалног живота, предаторима згоднији за манипулацију и достизање зацртаног циља.
А све почиње обичном поруком и углавном једном речју „Ћао!”
И доводи до тога да данас свака трећа жена и девојка доживи неки вид дигиталног насиља, што су резултати истраживања агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Woman Srbija).
Друштвене мреже често корисницима дају храброст и самопоуздање да у виртуелном свету раде ствари које у реалном не би смели.
Слобода и наизглед неограничене могућности да се свако изрази како жели, статистички гледано најчешће жену ставља у улогу жртве, а мушкарца у улози агресора.
Социолошкиња и стучњакиња за дигиталне комуникације Јелена Радовић својевремено је истакла како се патријархални обрасци преносе из стварног живота у дигитални простор, појашњавајући како је све ствар учења деце одређеним родним улогама током одрастања.
– Ружни коментари могу да се појаве свуда, чак и када неко објави да је родио бебу, или да је нешто скувао – истакла је Радовић. – Они одражавају несигурност жене која стоји иза тастатуре. Нама је годинама усађивано да нисмо довољно добре, лепе, пожељне, и то није дошло са интернетом, то је део патријархалног наратива који траје дуго. У друштву у којем смо одгајане, научене смо да будемо Пепељуге и да се боримо за нечију пажњу и љубав. Није жена жени вук, али живимо у свету у ком смо несигурне, и у офлајн и у онлајн животу. А у анонимности је лако стећи лажни осећај моћи, јер на интернету можемо да будемо било ко. Зато је важно да промену наратива почнемо од малих ногу, кроз институције. И да то радимо брже него што напредује технологија.
Међутим, овде се сусрећемо са још једном потенцијалном проблематиком, а то је када родитељи објављују фотографије своје деце.
С друге стране, у дигиталном простору угрожене су све жене.
– У данашњем дигиталном добу родно засновано насиље присутно је свуда и морамо радити на томе како бисмо спречили будућа злостављања – рекла је својевремено заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева. – Такође, знамо да дигитално насиље не погађа све једнаком мером, нарочито су изложене жене које су јавне личности, новинарке, политичарке, младе жене и девојке. Европска унија наставља да спроводи програме оснаживања цивилног сектора како би се ојачали напори да се родно засновано дигитално насиље заустави и спречи.
Међутим, шта све подразумева овакав однос међу корисницима мрежа, колико су жене на њима (не)безбедне, да ли постоје адекватне законске регулативе, али и како друштво реагује на сличне ситуације... питања су на која многи стручњаци годинама покушавају да дају одговоре, а о чему ће бити више речи у наредним текстовима у оквиру серијала „Сигурна и на мрежи”.
Овај пројекат подржан је од стране Кабинета министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена. Мишљење које је изнето у овој публикацији/чланку/студији/раду је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Кабинета.
