ДЕЦЕНИЈА У ЗНАКУ БОРБЕ ПРОТИВ РОДНО ЗАСНОВАНОГ ДИГИТАЛНОГ НАСИЉА Тема која мења друштво и законе

Како је тема с годинама расла, тако је и безбедност жена у онлајн простору постала тема која је све више постаје и део правних оквира, али и о којој се све чешће прича кроз разне конференције, панеле, акције, програме...

Будући да је такорећи изнедрило из приче о безбедности деце на интернету, која се први пут нашла у јавном (медијском) простору 2017. на трибини „Информацијом против дигиталног насиља“, родно засновано насиље постало је тема истоименог циклуса трибина ФПН-а колико наредне године. Тада је најзад постављено питање зашто дигитално насиље на друштвеним мрежама, укључујући насиље према женама, треба схватити озбиљно.

Управо ова акција сматра се прекретницом, нарочито ако се узме у обзир да је покренула бројне (националне и међународне) кампање , истраживања, едукације, као и измене у законодавству.

Први конкретни подаци истраживања о родно заснованом дигиталном насиљу приказали су искуства девојака (Аутономни женски центар, 2020) из пет градова Србије, показавши да је више од половине средњошколки било изложено онлајн коментарима сексуалне садржине. Такође, свака десета испитаница каже да је доживела да неко објави њене фотографије или снимке које је приватно послала, док је трећина девојака рекла да је сваки облик дигиталног насиља који им се понављао починио садашњи или бивши партнер.

Убрзо потом је уследило и истраживање које је обухватало девет школа и указало на то да нису довољно припремљене за превенцију и едукацију на тему дигиталног сексуалног и родно заснованог насиља међу ученицима.

Сексизам, говор мржње, уцене, претње смрћу и силовањем, фотографисање и дељење фотографија без пристанка, као и објављивање интимних снимака облици су насиља наведених у оквиру националне кампање „Тиче ме се“ (UNDP Srbija, 2021).

Колико наредне године, истраживање које су спровели Удружење Атина и UNFPА у оквиру заједничког програма UNICEF, UN Women, UNFPA и UNDP са Владом Србије – „Испред екрана – истраживање о родно заснованом насиљу у дигиталном простору“, показало је да 78 одсто девојака сматра да на интернету нису једнако безбедне као младићи. Такође, више од половине испитаница је тада навело да је доживело дигитално насиље и(ли) да познаје вршњакињу која га је доживела, док је само десет одсто жртава то насиље и пријавило.

Ова кампања изнедрила је десет јавних акција које су организовале девојке из Београда, Ниша и Суботице, кроз које је више од 2.000 младих чуло поруке о родној равноправности и дигиталном насиљу.

Како је тема с годинама расла, тако је и безбедност жена у онлајн простору постала тема која је све више постаје и део правних оквира, али и о којој се све чешће прича кроз разне конференције, панеле, акције, програме...

Ланчана реакција се наставила заједничком кампањом UNFPA и Повереника за заштиту равноправности под називом „Твоје тело је твоје! И на нету и у стварном свету!“ (2022), када је тадашња повереница Бранкица Јанковић позвала грађане да се у случају дигиталног насиља обрате институцији Повереника.

Поменута сарадња условила је нову – организовање првог тренинга тренира за вршњачку едукацију, што је подразумевало да млади преносе знање о дигитално родно заснованом насиљу својим вршњацима.

Година 2024. била је моменат када је дигитално насиље постало питање и кривичног законодавства, али и када се и појавио термин „осветничка порнографија“ као последица неовлашћеног дељења интимног садржаја, да би 2025. министар правде Ненад Вујић најавио да ће оно бити уведено као ново кривично дело у Кривичном законику.

Последње истраживање које је урађено на тему дигиталног насиља према женама и девојкама у Србији било је прошле године у реализацији Удружења Атина, а које ј показало да су нежељене поруке и садржаји у инбоксу, као и јавно понижавање на друштвеним мрежама најчешћи облици сајбер булинга.