PRIRODA NIJE ŠTEDELA NA SRBOBRANU Da li je njeno bogatstvo čovek stavio na iskušenje?

Na prvi pogled, gotovo idealan prirodni okvir – voda, riba, ptice, plodna ravnica i pejzaži kao oslonac razvoju ribolovnog, rekreativnog i izletničkog turizma. Priroda je, čini se, ovde uradila svoj deo posla, a upravo je ljudski faktor, prema mišljenju meštana i ribolovaca, postao jedna od najvećih prepreka da se taj potencijal sačuva i iskoristi.

Veliki bački kanal decenijama je važan deo ovog kraja. Povezuje naselja, daje mogućnost navodnjavanja, stanište je brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali je istovremeno decenijama izložen zagađenju.

Uz njega je Krivaja, reka koja protiče kroz značajan deo Srbobrana, dok se između Srbobrana i Turije nalazi Park prirode „Beljanska bara”, čiji potencijal, posebno kada je reč o ribolovu, još nije do kraja iskorišćen.

– Priroda nam je ovde zaista mnogo dala. Imamo tri vode, imamo ribu, ptice, prirodu i ljude koji dolaze. Problem je što taj potencijal nismo uspeli da zaštitimo i pretvorimo u ono što bi mogao da bude –  kaže jedan od lokalnih ribolovaca Ivan Šeguljev.

Na obali Velikog bačkog kanala, naročito na čuvenoj pisti kod mosta, ribolovaca ima svakodnevno. Dolaze iz Srbobrana i okolnih mesta, ali i iz drugih krajeva Srbije. U vodi ima šarana, smuđa, meleza, deverike, soma, bucova, a neretko se ulovi i linjak.

– Kada vidite punu pistu ribolovaca, znate da voda živi. Ljudi dolaze jer ovde imaju šta da ulove, ali očekuju da ta voda bude čista – priča naš sagovornik.

Velika jata ptica postala su uobičajena slika ovog područja. Siva čaplja, gnjurci, divlje patke i labudovi deo su pejzaža koji bi, uz odgovarajuću zaštitu i promociju, mogao da bude dragocen turistički resurs. A onda se, kaže Ivan, u toj slici pojave i kormorani. 

– Njihovo prisustvo ribolovci vide kao ozbiljan problem za riblji fond. A najveća rana ovog prostora ipak je zagađenje – kaže ovaj ribolovac. 

– Zagađivanje Velikog bačkog kanala traje decenijama, a poslednjih godina sve češće je i zagađenje Krivaje. Poseban problem predstavljaju otpadne vode i ispusti koji dospevaju u vodotok i ovde ne mislim samo na ribe. Ljudi žive pored kanala, hrane se ribom, navodnjavaju njive i plastenike, koriste prostor oko vode. Ako je voda zagađena, posledice nisu samo ekološke, već i pitanje zdravlja – upozorava Šeguljev.

Očekivanje meštana je da svaka nova investicija poštuje propise i da nijedna otpadna voda ne završi u Velikom bačkom kanalu, jer kada voda jednom primi zagađenje, posledice se ne zaustavljaju na mestu ispusta. Putuje nizvodno, od Vrbasa, preko Srbobrana i Turije, sve do Bečeja. Posebno snažno upozorenje stiglo je tokom juna, jula i avgusta ove godine, kada je zabeležen pomor ribe. 

– Takvi prizori za ribolovce su znak da je nešto poremećeno u ekosistemu. Kada vidite mrtvu ribu kako pluta, znate da problem nije nastao tog dana. Voda pamti ono što joj godinama činimo – kaže Ivan. 

Zbog opasnosti od zagađenja, navodi se i da se Veliki bački kanal na potezu između Vrbasa i Bečeja ne poribljava, jer postoji realna mogućnost da novi riblji fond strada ukoliko dođe do novog zagađenja. Poribljavanje se zato obavlja na drugim, bezbednijim lokacijama.

Obala Krivaje na području Srbobrana u znatnoj meri je očišćena i uređena. Ali uređen tok ne znači mnogo ako je sama voda ugrožena. Problemi dolaze i uzvodno, sa područja opštine Bačka Topola, gde poljoprivredna dobra tokom letnjih meseci koriste vodu za navodnjavanje. Prema navodima meštana, zatvaranjem ustave na jednom delu Krivaje omogućava se navodnjavanje, ali se nizvodno smanjuje količina vode, što može da ugrozi živi svet.

– Ne tražimo ništa nemoguće. Samo da se voda čuva, da se kontrolišu zagađivači, da ima dovoljno ribočuvara i da se potencijal koji imamo koristi pametno. Ako to uradimo, Srbobran može mnogo da dobije – poručuje naš sagovornik.

I. Bakmaz