IMALE SU 12, 10 I 9 GODINA Priča o Veri, Nadi i Ljubavi koja i danas potresa
Tri reči koje svakodnevno izgovaramo, Vera, Nada i Ljubav, kriju priču o velikoj veri, stradanju i majčinskoj snazi.
Njihova imena nosile su tri svete mučenice koje su, zajedno sa svojom majkom Sofijom, postale simbol nepokolebljive vere, a Srpska pravoslavna crkva danas obeležava njihov spomen.
Živele su u Rimu, u vreme cara Hadrijana. Sofija, čije ime znači mudrost, odgajala je ćerke u hrišćanskoj veri i dala im imena prema vrlinama koje je želela da sačuva u njihovom domu. Prema crkvenom žitiju, Vera je imala 12 godina, Nada 10, a najmlađa Ljubav svega devet kada su izvedene pred cara i kada je od njih zatraženo da se odreknu Hrista.
Majka koja je ostala uz svoje ćerke
Devojčice nisu pristale da se odreknu svoje vere i zbog toga su stradale. Sofija je sahranila ćerke, ostala kraj njihovog groba i, prema žitiju, preminula tri dana kasnije.
Njihova imena danas zvuče kao poruka, ali iza njih stoji i bol jedne majke koja je izgubila svu svoju decu. Zato se ovog dana ne sećamo samo vere koju su devojčice ispovedale, već i Sofije, koja je uz njih ostala do kraja.
Kako se obeležava praznik
Vernici ovaj dan mogu da obeleže odlaskom u crkvu i molitvom Svetim mučenicama Veri, Nadi i Ljubavi i njihovoj majci Sofiji. Za ovaj praznik ne treba vezivati izmišljene zabrane: njegova suština je sećanje na njihov život i stradanje.
Njihova priča ostavlja i pitanje koje je blisko svakome od nas: koliko vere, nade i ljubavi imamo jedni za druge onda kada život postane najteži?