ИМАЛЕ СУ 12, 10 И 9 ГОДИНА Причa о Вери, Нади и Љубави која и данас потреса
Три речи које свакодневно изговарамо, Вера, Нада и Љубав, крију причу о великој вери, страдању и мајчинској снази.
Њихова имена носиле су три свете мученице које су, заједно са својом мајком Софијом, постале симбол непоколебљиве вере, а Српска православна црква данас обележава њихов спомен.
Живеле су у Риму, у време цара Хадријана. Софија, чије име значи мудрост, одгајала је ћерке у хришћанској вери и дала им имена према врлинама које је желела да сачува у њиховом дому. Према црквеном житију, Вера је имала 12 година, Нада 10, а најмлађа Љубав свега девет када су изведене пред цара и када је од њих затражено да се одрекну Христа.
Мајка која је остала уз своје ћерке
Девојчице нису пристале да се одрекну своје вере и због тога су страдале. Софија је сахранила ћерке, остала крај њиховог гроба и, према житију, преминула три дана касније.
Њихова имена данас звуче као порука, али иза њих стоји и бол једне мајке која је изгубила сву своју децу. Зато се овог дана не сећамо само вере коју су девојчице исповедале, већ и Софије, која је уз њих остала до краја.
Како се обележава празник
Верници овај дан могу да обележе одласком у цркву и молитвом Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и њиховој мајци Софији. За овај празник не треба везивати измишљене забране: његова суштина је сећање на њихов живот и страдање.
Њихова прича оставља и питање које је блиско свакоме од нас: колико вере, наде и љубави имамо једни за друге онда када живот постане најтежи?