Dobra poreska berba u Karlovcima

šefice Službe za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Ljiljane Jerkov, naplata poreza lane bila je više od 90 odsto, što je standardan procenat u Karlovcima.

– Do 14. februara, odnosno do 18. zbog praznika, građani imaju rok da uplate prvu ratu poreza na imovinu za ovu godinu – kaže Ljiljana Jerkov. – Na rešenju im je naznačen iznos koji treba da uplate, pod pretpostavkom da su redovno plaćali prošlogodišnje rate pa da nema zbog čega da im se obračunava kamata. Vrlo je važno da, osim iznosa, ispoštuju i rokove za plaćanje jer, ako kasne s uplatom samo jedan dan, suma koju treba da plate nije više ista.

U slučaju nejasnoća i neodoumica uvek mogu da nas pozovu na brojeve 021/685-3036, 685-3083 i 685-3070, a nije zgoreg i da dođu da im objasnimo direktno ono što ih zanima. Radno vreme naše službe je od 8 do 14 sati svakog radnog dana u kancelariji 53 u potkrovlju Magistrata.

U Sremskim Karlovcima je prošle godine doneto 5.366 poreskih rešenja, što je 1.895 više nego prethodne. Do tog znatnog povećanja došlo je zbog toga što je od prošle godine počela primena plaćanja poreza na zemljište.

Po Zakonu o porezu na imovinu, predmet oporezivanja su sve parcele veće od 1.000 kvadratnih metara, bez obzira na to da li je reč o šumskom, poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu.

Ta činjenica i ona da je prostornim planom opštine iz 2006. godine u vikend-zoni namena zamljišta promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko, odrazile su se na povećanje iznosa poreza na imovinu pojedinaca iako cene nepokretnosti nisu menjane.

U vezi s tim Opštinsko veće je polovinom novembra donelo odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu u 2016. godini s namerom da se priliv para od poreza u budžet bitno ne umanji, a s druge strane, da se izađe građanima u susret koliko to zakon dozvoljava.

– Pokušali smo da nađemo način da obavezu plaćanja poreza na imovinu prilagodimo konkretnim situacijama – kaže predsednik karlovačke opštine Milenko Filipović. – Pronašli smo rešenje koje je po našem mišljenju prihvatljivije sve dok se to zemljište ne bude privodilo osnovnoj nameni i koristilo kao građevinsko, kada će i stopa poreza biti potpuno drugačije obračunata. Mislim da to rešenje, kojim se određuju dve zone za utvrđivanje poreza na imovinu i građevinsko zemljište deli u dve gdupe – do 2.000 kvadratnih metara i preko 2.000, pokazuje da vodimo računa o realnim mogućnostima građana koji su poreski obveznici, u meri u kojoj je to moguće, ali i o prihodnim stavkama budžeta, što smo dužni da činimo.

Z. Milosavljević