Dragan Aćimović prvi i jedini proizvođač organskog futoškog kupusa
Prvi i jedini registrovani proizvođač organskog futoškog kupusa Dragan Aćimović kaže da je to jedna od zahtevnijih kultura koja se proizvodi na organski način. Njega je teško proizvesti zbog brojnih štetočina i bolesti, a još teže ga je sačuvati bez tretiranja, pa se samo oni najhrabriji i najuporniji odvaže da ga uvrste u svoj proizvodni program.
Ovih dana kupus je najtraženiji jer većina domaćinstava odlaže ovo povrće kako bi ukiseljen dočekao hladne dane. Cena konvencionalnog kupusa je od 70 do čak 100 dinara, a organskog oko 140, dok je 120 ukoliko se kupuje na veliko.
- Kupus je ove godine slabo rodio, pa mu je cena visoka. Realna cena organskog kupusa bi spram proizvodnje trebala da bude daleko viša, ali ne bih imao kome da ga prodam. Organski kupus koji proizvodimo na našem gazdinstvu ima dva sertifikata. Jedan je organski, a drugi se tiče geografskog porekla. Ima još ovog povrća koje je organsko, ali je ovo jedini futoški koji ima zaštićeno i geografsko poreklo - kaže Dragan za “Dnevnik”.
Kako bi proizveli organski kupus, dovijaju se i snalaze na razne načine. Sade kupus s bosiljkom, kako bi pustio svoj miris na blagom vetru i terao insekte.
- Najteže je kupus zaštititi od buvača. Pri tom je kupus veoma osetljiv dok je mali. Tokom prvih mesec dana, u periodu rasađivanja, ga je teško sačuvati. Ne sme da se pokrije najlonom da mu ne bi bilo vruće, a ukoliko napravite mesta za vazduh, onda pravite prostor i za buvača. Stavljamo najpre osnovnu zaštitu od najlona, pa preko ide obloga sa zasenama - kaže Dragan.
Od prozivodnje samo jedne kulture ne može se živeti jer tržište traži nekoliko vrsta, pa se ovo gazdinstvo bavi i povrtarstvom i voćarstvom na jednom hektaru zemljišta u Futogu. Nasledio je od oca ovaj posao, koji se bavio organskom proizvodnjom decenijama unazad, učeći od svojih predaka koji su, takođe, proizvodili zdravu hranu.
I literatura i iskustvo
Onima koji žele da krenu da se bave organskom poljoprivredom savetuje da se dobro upoznaju sa ovom vrstom prozivodnje, kako bi odmah na početku znali da su rizici veliki.
- Ne možeš da zaštitiš biljku istog momenta, kada se pojavi bilo kakva bolest. Moraš da regauješ na vreme da do toga ne dođe. Prvenstveno moraju dobro da se upoznaju iz literature, ali i iz iskustva. Literatura može donekle da pomogne, ali i iskustvo mnogo znači. U praksi ima dosta odstupanja jer se vremenske prilike menjaju iz decenije u deceniju. Zatim, proizvođač mora znati kome će prodati to što proizvede - pojašnjava Dragan.
- Moji preci su za svoje potrebe uzgajali biljke jer su želeli zdravo da se hrane. Kada sam preuzeo posao od oca, uveo sam sertifikaciju 2013. godine. Nismo imali podajno mesto, dok se nismo time ozbiljnije počeli baviti - kaže naš sagovornik.
Kod njih prvo stižu jagode u maju, potom maline i višnje, pa jabuke u septembru. Tu je kupus, španać, blitva šargarepa koja, takođe, treba da se vadi ovih dana, krompir, luk, bundeve, a na jednom hektaru svoje mesto nađu i paradajz i krastavci.
- Na našem gazdinstvu se koristi samo ono što se tu i proizvede. Mi sadimo međukulture koje pomažu jedna drugoj. Zapravo, zasadimo začinske biljke između voće i povrće, kako bi jedna drugu štitile - pojašnjava Dragan.
Imaju alatke koji sami prave jer se u konvencionalnoj prozvodnji ne isplati da se prave takve vrste predmeta. Alate u vidu malih motikica, kopačica i slično prave da bi olakšali posao. Porodica radi čitav posao od zasada do marketinga. U organskoj poljoprivredi, takođe, je bitan i takozvani dnevnik proizvodnje.
- Moramo da evidentiramo kada smo nešto posadili, kako smo to obrađivali, čime i na koji način. O tome se obaveštava setifikaciona kuća, a po završetku imamo, kako redovne, tako i vanredne kontrole. Ukoliko dođe do nepravilnosti u organskoj prozivodnji, dolazi do oduzimanju sertifikata. Na taj način se čitava proizvodnja štiti od bilo kakve zloupotrebe - kaže Dragan Aćimović.
Teško može da se živi samo od ovog posla. Supruga mu je zaposlena, i na taj način se dopunjuju.
- Mi nemamo prinos kao u konvencionalnoj proizvodnji. Kod nas su prinosi upola manji. Organska prozivodnja je vrlo specifična jer ne može sve da se plasira na tržište, gde se zahteva da bude prva klasa. Drugu klasu ostavljamo za sopstvene potrebe. Moglo bi se od ovog živeti kada bi prinosi bili dosta veći i kada bismo imali to kome i prodati. Tako bi mogla čitava porodica da se posveti samo ovom poslu - priča Dragan Aćimović.
S. Aničić Ilić