Ових дана купус је најтраженији јер већина домаћинстава одлаже ово поврће како би укисељен дочекао хладне дане. Цена конвенционалног купуса је од 70 до чак 100 динара, а органског око 140, док је 120 уколико се купује на велико.
- Купус је ове године слабо родио, па му је цена висока. Реална цена органског купуса би спрам производње требала да буде далеко виша, али не бих имао коме да га продам. Органски купус који производимо на нашем газдинству има два сертификата. Један је органски, а други се тиче географског порекла. Има још овог поврћа које је органско, али је ово једини футошки који има заштићено и географско порекло - каже Драган за “Дневник”.
Како би произвели органски купус, довијају се и сналазе на разне начине. Саде купус с босиљком, како би пустио свој мирис на благом ветру и терао инсекте.
- Најтеже је купус заштитити од бувача. При том је купус веома осетљив док је мали. Током првих месец дана, у периоду расађивања, га је тешко сачувати. Не сме да се покрије најлоном да му не би било вруће, а уколико направите места за ваздух, онда правите простор и за бувача. Стављамо најпре основну заштиту од најлона, па преко иде облога са засенама - каже Драган.
Од прозиводње само једне културе не може се живети јер тржиште тражи неколико врста, па се ово газдинство бави и повртарством и воћарством на једном хектару земљишта у Футогу. Наследио је од оца овај посао, који се бавио органском производњом деценијама уназад, учећи од својих предака који су, такође, производили здраву храну.
И литература и искуство
Онима који желе да крену да се баве органском пољопривредом саветује да се добро упознају са овом врстом прозиводње, како би одмах на почетку знали да су ризици велики.
- Не можеш да заштитиш биљку истог момента, када се појави било каква болест. Мораш да регаујеш на време да до тога не дође. Првенствено морају добро да се упознају из литературе, али и из искуства. Литература може донекле да помогне, али и искуство много значи. У пракси има доста одступања јер се временске прилике мењају из деценије у деценију. Затим, произвођач мора знати коме ће продати то што произведе - појашњава Драган.
- Моји преци су за своје потребе узгајали биљке јер су желели здраво да се хране. Када сам преузео посао од оца, увео сам сертификацију 2013. године. Нисмо имали подајно место, док се нисмо тиме озбиљније почели бавити - каже наш саговорник.
Код њих прво стижу јагоде у мају, потом малине и вишње, па јабуке у септембру. Ту је купус, шпанаћ, блитва шаргарепа која, такође, треба да се вади ових дана, кромпир, лук, бундеве, а на једном хектару своје место нађу и парадајз и краставци.
- На нашем газдинству се користи само оно што се ту и произведе. Ми садимо међукултуре које помажу једна другој. Заправо, засадимо зачинске биљке између воће и поврће, како би једна другу штитиле - појашњава Драган.
Имају алатке који сами праве јер се у конвенционалној прозводњи не исплати да се праве такве врсте предмета. Алате у виду малих мотикица, копачица и слично праве да би олакшали посао. Породица ради читав посао од засада до маркетинга. У органској пољопривреди, такође, је битан и такозвани дневник производње.
- Морамо да евидентирамо када смо нешто посадили, како смо то обрађивали, чиме и на који начин. О томе се обавештава сетификациона кућа, а по завршетку имамо, како редовне, тако и ванредне контроле. Уколико дође до неправилности у органској прозиводњи, долази до одузимању сертификата. На тај начин се читава производња штити од било какве злоупотребе - каже Драган Аћимовић.
Тешко може да се живи само од овог посла. Супруга му је запослена, и на тај начин се допуњују.
- Ми немамо принос као у конвенционалној производњи. Код нас су приноси упола мањи. Органска прозиводња је врло специфична јер не може све да се пласира на тржиште, где се захтева да буде прва класа. Другу класу остављамо за сопствене потребе. Могло би се од овог живети када би приноси били доста већи и када бисмо имали то коме и продати. Тако би могла читава породица да се посвети само овом послу - прича Драган Аћимовић.
С. Аничић Илић
