(FOTO) DA LI STE ČULI ZA OVU BANJU U SRCU NOVOG SADA? Nastala je sasvim slučajno, puna je minerala, a evo šta sve leči

Iako je na prometnom mestu verovatno dobar broj ljudi ne zna da je reč o jednom od najstarijih lečilišta u gradu.

Njena priča počinje sasvim slučajno, krajem XIX veka. Dok su gradske vlasti kopale arteški bunar da bi Novi Sad dobio pijaću vodu, iz dubine zemlje potekla je topla voda obogaćena jodom i mineralima. 

Bila je prijatna na dodir, a meštani su brzo primetili da ima blagotvorno dejstvo na reumu i kožne bolesti. Tako je 1898. godine počela istorija novosadske banje.

Prva kupatila bila su skromna - drvene barake i kade pod vedrim nebom. Ali već početkom XX veka izgrađena je prelepa secesijska zgrada kupatila po projektu budimpeštanskog arhitekte Imrea Frančeka. 

Sa bogatom fasadom, kupolama i dekoracijama u obliku nimfi i riba, zgrada je postala prava gradska atrakcija. Bila je to Varoška jodna kupatila, mesto gde su se lečili, ali i okupljali Novosađani, od zanatlija do gospode.

U međuratnom periodu banja je imala status pravog lečilišta, a topla jodna voda temperature oko 24 stepena pomagala je hiljadama pacijenata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, kompleks je proširen i pretvoren u Specijalnu bolnicu za reumatske bolesti, jedinu takvu ustanovu u Vojvodini.

Iako je deo kompleksa godinama propadao, zgrada glavnog kupatila i dalje odoleva vremenu. Nedavno su urađeni radovi na fasadi i dimnjaku, a sve više se govori o potrebi potpune obnove i povratka Jodne banje u život, možda čak i sa bazenima otvorenim za građane kako je to nekada bilo.

Danas Jodna banja nije samo zdravstvena ustanova, već i svedok jednog vremena u kojem su Novi Sad krasile arhitektonske raskoši, pre nego što su ih zaklonile moderne zgrade i gužve. Kada sledeći put prođete pored nje, zastanite na trenutak: iza njenih zidova i dalje žubori voda koja je pre više od sto godina slučajno otkrila lekovitu tajnu grada.

A. Savanović

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.