VEK POSLE GRADNJE CENTRALNE ZGRADE
(FOTO) FISKULTURNA SALA KAO NIJEDNA DRUGA! Gimnazija "Laza Kostić" ima čime da se pohvali, novi objekat spreman za septembar
Uoči početka predstojeće školske godine nova i moderna fiskulturna sala Gimnazije „Laza Kostić” u Novom Sadu na naselju Telep spremna je za otvaranje, pošto su završeni svi radovi i u toku je okončanje administrativne procedure, odnosno pribavljanje neophodne dokumentacije.
Izgradnja fiskulturne sale u dvorištu gimnazije počela je u septembru 2023. godine i projekat je u pokrajinskom budžetu tada okarakterisan kao jedan od najznačajnijih ulaganja za tu godinu koji su Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad zajedno realizovali, a jedinstveno arhitektonsko rešenje kreirao je Arhitektonski biro DBA.
Kako je prilikom početka gradnje rečeno u funkcionalnom i oblikovnom pogledu, objekat čine četiri celine: ulazni hol sa kantinom, učionice, svlačionice i fiskulturna sala. Odlučeno je da fiskulturna sala bude građena u okviru kompleksa škole, u delu gde su se nalazili izbetonirani tereni za mali fudbal i tenis.
Projektom je predviđeno da se sala prostire na nešto manje od 2.000 kvadratnih metra i da bude namenjena održavanju časova fizičkog vaspitanja gimnazijalaca. Dimenzije sale su okvirno 44 metra sa 22 metra, sala sa terenom za rukomet, košarku i odbojku, prizemna je i prilagođena osobama sa otežanim kretanjem.
Kada je reč o izgledu objekta posebnu pažnju privlače karakteristične stepenice namenjene za odmor i druženje učenika, ali one će moći da se koriste i kao tribine u slučaju organizovanja manifestacija i drugih dešavanja. Ono što novi objekat izdvaja jeste to što je izveden od lameliranih drvenih nosača, što nije baš čest slučaj na našem podneblju, pogotovo kada je reč o sportskim salama.
Centralna zgrada sagrađena 1926.
Gimnazija „Laza Kostić” je najmlađa od četiri gimnazije u Novom Sadu i nosi naziv jednog od najznačajnijih srpskih književnika i pesnika krajem 19. i početkom 20. veka, Laze Kostića. Centralna zgrada u kojoj se škola nalazi sagrađena još 1926. godine.
U njoj su se smenjivale razne škole, da bi 1. septembra 1996. godine bilo osnovano odeljenje Gimnazije „Svetozar Marković”, a 2000. godine odlukom vlade dobija naziv Gimnazija „Laza Kostić”, kako se i danas zove. Škola je značajno renovirana 2006. godine, kada su stare paviljone zamenile dve moderne školske zgrade, gde se danas nalazi većina učionica kao i školska pozorišna dvorana. U superćelijskoj oluji 2023. godine oštećen je krov objekta, za čiju je poravku Grad Novi Sad tada obezbedio osam miliona dinara.
Ta masivna drvena, vrlo upečtaljiva konstrukcija, koja nosi krovni nosač, daje objektu toplinu. Sa zapadne strane objekta je glavni pešački ulaz, dok je sa na severnoj, iz Ulice Ćirila i Metodija, sporedni, kojim se direktno ulazi u sportski blok. Glavni ulaz u salu povezan sa postojećim objektima i otvorenim površinama i pešačkim stazama, a prema ranijim najavama ispred njega bi trebao da bude formiran trg sa odgovarajućim mobilijarom.
Kroz glavni ulaz učenici i drugi korisnici sale će ulaziti u centralni hol, koji je predviđen kao multifunkcionalni prostor koji, u zavisnosti od potrebe, može biti korišćen i kao prostor za organizovanje kulturnih programa škole, dok je uz sam hol, predviđena mini-kantina. Deo objekta sa učionicama projektovan je uz ulazni hol i odvojen je hodnikom i okrenut ka južnom, mirnom delu kompleksa.
Predviđene su dve učionice kapaciteta 30 učenika sa pripremnom prostorijom za nastavnike između njih. Blok sa svlačionicama sadržaće po dve ženske i muške prostorije za presvlačenje, kabinet sa kupatilom za profesora fizičkog vaspitanja i spravarnicu koja će imati direktnu vezu sa fiskulturnom salom.
Kako je ranije objašnjeno, Grad Novi Sad je još pre deset godina prepoznao problem nedostatka prostora za odvijanje nastave fizičkog vaspitanja u pojedine novosadske škole koje nemaju salu. Međutim u to vreme Novi Sad nije imao dovoljno novca za izgradnju sala u obrazovnim ustanovama, a jedan od predloga je bio da se taj problem reši kreditima Evropske investicione banke, ali se ispostavilo da ni to nije bilo dobro rešenje, jer Grad nije mogao toliko da se zadužuje.
S. Kovač
Foto: Instagram profil/ dba_architects