HEKLANJE JE OKUPIRA, PORODICA JE NJEN TIM Kako je Novosađanka Nataša svoju borbu sa leukemijom pretočila u kreativne proizvode

Novosađanka Nataša Jovanović Veselinović koja se bori sa leukemijom, pronašla je svoju snagu i mir u starinskom zanatu – heklanju.

– Počela sam da heklam dok sam bila na bolničkom lečenju. Dani znaju da budu i te kako dugi, pogotovo kada ste često na terapijama. Nisam osoba koja miruje, bila sam aktivna i stalno u pokretu, što u bolnici nisam mogla. Heklanje mi je unelo mir i zaokupljenost, a onda prosto nisam mogla da prestanem da heklam, svidelo mi se i uživam u tome – istakla je naša sagovornica.

Prve korake u ovom zanatu naučila je uz pomoć Mirjane Šašić koja takođe hekla, a koja je, kada je čula da i Nataša želi da hekla, poslala materijal – vunicu, konce, heklice – i pokazala joj prve poteze. Sve to odvijalo se onlajn, dok je Nataša bila na bolničkom lečenju. U početku, kaže, rezultati su izgledali smešno. Edukacijama, koje pronalazila putem Interneta, kao i istrajnošću, Natašino heklanje počelo je da poprima sve lepše oblike, i tako je nastao brend „Riskin hekleraj“.  

– Kao mala, volela sam da gledam kako moje bake heklaju stoljnjake i miljee, koji su služili kao ukrasi. Te neke prve korake sam učila od njih, ali nemam sačuvan svoj rad iz tog perioda. Moja deca su izrazila želju da probaju da heklaju, što naravno i jesu. Svidelo im se i bilo je zabavno gledati, kako male ruke pletu jedno ćebe – rekla je ona.

Porodica joj je najveća podrška. Natašina deca, Nađa i Aleksa, su neizostavni deo njenog malog kreativnog tima. Nađa fotografiše igračke, uređuje objave na društvenim mrežama i daje savete o tokme kako da proizvodi izgledaju lepše, dok Aleksa voli da pomaže u pakovanju. Suprug je zadužen za nabavku materijala – ili kako ga Nataša u šali naziva, „spoljni saradnik“. Kako kaže, najveći problem joj je nabavka vunice.

– U Novom Sadu postoji više pozamanterija, ali se desi da nemaju sve na jednom mestu i onda je potrebno obići ceo grad. Moram da pohvalim pozamanterije „Naca“ i „Textile Club Indigo“, kao i proizvodnju papirne galenterije „Vlaški promet“ sa kojima imam odličnu saradnju. Dok sam bila u bolnici, izlazili su mi u susret, naručivala sam vunicu i potreban materijal telefonskim pozivom, a onda moji „spoljni saradnici“ preuzmu odabranu i spakovanu narudžbinu – naglasila je Nataša, dodavši da bi želela da ima više pratilaca na Instagram profilu riskin_hekleraj, jer bi to poboljšalo prodaju.

Kako kaže, nema pravila među kupcima hekleraja – to su bake za unuke, majke za decu, devojke za drugarice i drugare, te da ne postoji neki trend u prodaji, ali da su se plišane zeke najviše prodavale pred Uskrs. Inače, ponuda zavisi od godišnjeg doba, pa su tako trenutno aktuelni provesci, mašne za kosu, a zimi – kape, šalovi i trake za kosu.

Naša sagovornica takođe ističe da, da bi se ručni rad očuvao, treba organizovati besplatne radionice u okviru očuvanja kulturnog nasleđa na lokalnom nivou, kako bi se privukli mladi.

– Na tim radionicama treba zainteresovanima pokazati bar početne korake heklanja i šta je to što je potrebno jednom početniku u heklanju da ima, konce i igle. Time bi se oni osnažili i krenuli sami da stvaraju svoju priču. Mislim da je dobra i detaljno osmišljena edukacija ono što je potrebno svakom početniku – dodala je.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.