IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE U NOVI SAD Edit pravi jedinstveni nakit, najtraženije ogrlice od kože

Odrastajući u zanatskoj porodici, okružena stolarskim alatima svog oca i koncima i iglama majke i bake, Edit je od malih nogu uvežbavala tehnike koje i sada koristi. Tokom tinejdžerskih dana, naša sagovornica je živela u Južnoafričkoj Republici, gde se upoznala sa lokalnom kulturom, modom i afričkim nakitom.

– U Novi Sad sam, pored gomile nakita od perlica i kože, donela i inspiraciju koju i dalje koristim za nakit koji izrađujem, ogrlice, narukvice i minđuše. Kada se zaliha nakita iz Afrike potrošila, počela sam da izučavam tehnike izrade da bih napravila prvenstveno sebi narukvicu – rekla je Edit o svojim počecima izrade nakita.

Novosađanka Edit se priseća da su neke od njenih prijateljica bile zainteresovane za narukvice koje je pravila. Bile su to narukvice od konca koji je obmotavan na drvenu osnovu (narukvicu), da bi kasnije nizala perlice na najlon za pecanje i cepala fluorescentne pertle za konac, kako bi napravila što zanimljivije i drugačije narukvice. 

Posle više od jedne decenije rada u velikoj firmi, u strogo kancelarijskom okruženju, naša sagovornica je odlučila da ostavi taj posao i vrati se onome što voli – kreativnosti. Nakit koji Edit prave je poseban – za izradu se koriste pretežno prirodni materijali: koža, drvo, pamuk, a ponekad čak i delovi starih majica ili iznošenih marama. Ta tehnika zove se „apciklaža“ (upcycling), ekološki osvešćen pristup koji starim predmetima daje novi život. Kupci se najviše interesuju za ogrlice od kože, zbog čega je to i artikal koji Edit najčešće pravi i prodaje na marketima i bazarima u Novom Sadu.

Iako je njen stil prepoznatljiv i definisan, ponekad prihvata i porudžbine koje odstupaju od toga – ali samo ako oseti da se može na kreativan način izraziti unutar tih okvira.  

Edit sve u svom poslu radi sama, od dizajniranja i izrade do pakovanja i promocije. Kako je po struci fotograf, svoje umeće fotografisanja koristi za promociju na društvenim mrežama. Prijateljice joj pomažu kao modeli ili joj prave društvo na marketima, a u poslednje vreme i njena ćerka, koja na tim događajima prodaje sopstvene „crtež-razglednice“. 

– Napravila sam joj zanimaciju dok je sa mnom, tako što smo od njenih crteža napravili razglednice koje prodaje za džeparac. Ćerka je definitivno nasledila kreativnost, crta, pravi ogrlice i narukvice sebi i drugaricama, uvek se mota oko mene dok radim tako da je bilo neminovno da će se kroz kreativnost izražavati – istakla je Edit. 

Kako otkriva za naš list, u toku je završni deo zaštite njenog autorskog dela, unikatne ogrlice koju je sama kreirala.  Ona je takođe istakla da je važno deci dati slobodu da se igraju bojama i materijalima, da istražuju i kreativno se izražavaju, te da je to jedan od puteva da se stari zanati i ručni rad održe među mladima.

– Ja sam generacija koja je imala predmete domaćinstvo i tehničko u osnovnoj školi. Sećam se da smo učili da napravimo pečat od krompira, kao i tehnikom linoreza te sam iskoristila to znanje i napravila pečat sa mojim logom. Taj logo i sada koristim, na modernom pečatu. Nije sramota kada mlada osoba kaže da hekla, iako to zvuči da je nešto što rade bake. To konzervativno razmišljanje treba razbiti, a već je počelo, održavanjem raznih radionica na temu veza, heklanja i još drugih starih zanata – naglasila je ona.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.