ИЗ ЈУЖНОАФРИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ У НОВИ САД Едит прави јединствени накит, најтраженије огрлице од коже

Одрастајући у занатској породици, окружена столарским алатима свог оца и концима и иглама мајке и баке, Едит је од малих ногу увежбавала технике које и сада користи. Током тинејџерских дана, наша саговорница је живела у Јужноафричкој Републици, где се упознала са локалном културом, модом и афричким накитом.

– У Нови Сад сам, поред гомиле накита од перлица и коже, донела и инспирацију коју и даље користим за накит који израђујем, огрлице, наруквице и минђуше. Када се залиха накита из Африке потрошила, почела сам да изучавам технике израде да бих направила првенствено себи наруквицу – рекла је Едит о својим почецима израде накита.

Новосађанка Едит се присећа да су неке од њених пријатељица биле заинтересоване за наруквице које је правила. Биле су то наруквице од конца који је обмотаван на дрвену основу (наруквицу), да би касније низала перлице на најлон за пецање и цепала флуоресцентне пертле за конац, како би направила што занимљивије и другачије наруквице. 

После више од једне деценије рада у великој фирми, у строго канцеларијском окружењу, наша саговорница је одлучила да остави тај посао и врати се ономе што воли – креативности. Накит који Едит праве је посебан – за израду се користе претежно природни материјали: кожа, дрво, памук, а понекад чак и делови старих мајица или изношених марама. Та техника зове се „апциклажа“ (upcycling), еколошки освешћен приступ који старим предметима даје нови живот. Купци се највише интересују за огрлице од коже, због чега је то и артикал који Едит најчешће прави и продаје на маркетима и базарима у Новом Саду.

Иако је њен стил препознатљив и дефинисан, понекад прихвата и поруџбине које одступају од тога – али само ако осети да се може на креативан начин изразити унутар тих оквира.  

Едит све у свом послу ради сама, од дизајнирања и израде до паковања и промоције. Како је по струци фотограф, своје умеће фотографисања користи за промоцију на друштвеним мрежама. Пријатељице јој помажу као модели или јој праве друштво на маркетима, а у последње време и њена ћерка, која на тим догађајима продаје сопствене „цртеж-разгледнице“. 

– Направила сам јој занимацију док је са мном, тако што смо од њених цртежа направили разгледнице које продаје за џепарац. Ћерка је дефинитивно наследила креативност, црта, прави огрлице и наруквице себи и другарицама, увек се мота око мене док радим тако да је било неминовно да ће се кроз креативност изражавати – истакла је Едит. 

Како открива за наш лист, у току је завршни део заштите њеног ауторског дела, уникатне огрлице коју је сама креирала.  Она је такође истакла да је важно деци дати слободу да се играју бојама и материјалима, да истражују и креативно се изражавају, те да је то један од путева да се стари занати и ручни рад одрже међу младима.

– Ја сам генерација која је имала предмете домаћинство и техничко у основној школи. Сећам се да смо учили да направимо печат од кромпира, као и техником линореза те сам искористила то знање и направила печат са мојим логом. Тај лого и сада користим, на модерном печату. Није срамота када млада особа каже да хекла, иако то звучи да је нешто што раде баке. То конзервативно размишљање треба разбити, а већ је почело, одржавањем разних радионица на тему веза, хеклања и још других старих заната – нагласила је она.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.