IZBA - mesto na kom je svako pronalazio ponešto za sebe

Kutak u Železničkoj 4 okupljao je i mlade i stare, to je bilo mesto gde su se susretali pisci, glumci, muzičari, slikari, akademci, studenti, programeri, penzioneri, bajkeri, boemi... Iznenada je zatvorena zbog, kako je rečeno, situacije sa koronavirusom i finansijskih poteškoća.

- Kako nekome najbolje opisati “Izbu” i ljude koji su je posećivali – priseća se jedan od konobara Dimitrije Radonjić. – Ona je bila utočište za sve neshvaćene, neprihvaćene, za drugačije. Umetnička oaza u kojoj je svako ko je poželeo mogao da svira sa svojim bendom ili solo, izlaže radove i promoviše knjige. “Izba“ je bila prostor u kojem vreme ne postoji. Dok si u njoj, nije bilo važno šta si i ko si, kako sediš ili se ponašaš, šta i koliko piješ, sve dok se osećaš svoj. Međutim, u poslednje vreme zapazio sam da umetnost nije obasipala „Izbu“ kao ranije. Primetio sam da umetnici, a i vlasnik Mileta, verovatno ostaju bez volje za stvaranjem i širenjem kreativnosti. Sve je slutilo da se bliži kraj.

Tokom dve decenije postojanja, u „Izbi“ su održani brojni sadržaji i svaki od njih neminovno je ostavljao poseban utisak na deo publike. Takva je bila izložba fotografija Svetlane Klopan, koja je stvorila umetnički dnevnik zdravlja pomoću rendgenskih snimaka svoje utrobe, kombinujući ih sa simbolima spoljašnjih faktora koji su uticali na njeno fizičko i mentalno stanje. Potom izložba slika Erne Paljevac čiji su glavni motivi bili psihodelična nebeska tela i bajkovit izgled devojaka. Svaka tačka na njenim slikama predstavljala je zvezdu za sebe i kosmos koji je publiku uvlačio u svet snova, iluzija i nečeg nepoznatog. Svako je tu pronalazio ponešto za sebe.

- Iskrena da budem, u „Izbi“ smo se najčešće okupljali zbog jeftinog pića i dobre muzike – rekla je Milica Lalić, koja je bila čest gost. – Nastup Marine Yukljev i Aleksandra Škorića ostao mi je u najlepšem sećanju. Prvi put sam čula spoj klavira i bubnjeva, mešavinu klasike i roka, što je već egzotičnoj atmosferi „Izbe“ dodalo potpuno novu dimenziju. Rekla bih da su za atmosferu u klubu, zapravo, najviše zaslužni ljudi koji su smehom i zanimljivim pričama, da se tako izrazim, ulepšavali dan, a samim tim i život.

Bilo kako bilo, nekadašnji posetioci slažu se u jednom – voleli bi da „Izba“ ponovo oživi. Do tada se sa zahvalnošću sećaju svega što im je pružila, u nadi da će se jednog dana svi ponovo pronaći u njoj.

D. Predin

Foto: Fejsbuk „Izba”