ИЗБА - место на ком је свако проналазио понешто за себе
Кафе, галерија и књижара “Изба” у Новом Саду постојала је протеклих 20 година, али је крајем новембра престала да ради. За посетиоце није била само локал, него дом.
Кутак у Железничкој 4 окупљао је и младе и старе, то је било место где су се сусретали писци, глумци, музичари, сликари, академци, студенти, програмери, пензионери, бајкери, боеми... Изненада је затворена због, како је речено, ситуације са коронавирусом и финансијских потешкоћа.
- Како некоме најбоље описати “Избу” и људе који су је посећивали – присећа се један од конобара Димитрије Радоњић. – Она је била уточиште за све несхваћене, неприхваћене, за другачије. Уметничка оаза у којој је свако ко је пожелео могао да свира са својим бендом или соло, излаже радове и промовише књиге. “Изба“ је била простор у којем време не постоји. Док си у њој, није било важно шта си и ко си, како седиш или се понашаш, шта и колико пијеш, све док се осећаш свој. Међутим, у последње време запазио сам да уметност није обасипала „Избу“ као раније. Приметио сам да уметници, а и власник Милета, вероватно остају без воље за стварањем и ширењем креативности. Све је слутило да се ближи крај.
Током две деценије постојања, у „Изби“ су одржани бројни садржаји и сваки од њих неминовно је остављао посебан утисак на део публике. Таква је била изложба фотографија Светлане Клопан, која је створила уметнички дневник здравља помоћу рендгенских снимака своје утробе, комбинујући их са симболима спољашњих фактора који су утицали на њено физичко и ментално стање. Потом изложба слика Ерне Паљевац чији су главни мотиви били психоделична небеска тела и бајковит изглед девојака. Свака тачка на њеним сликама представљала је звезду за себе и космос који је публику увлачио у свет снова, илузија и нечег непознатог. Свако је ту проналазио понешто за себе.
- Искрена да будем, у „Изби“ смо се најчешће окупљали због јефтиног пића и добре музике – рекла је Милица Лалић, која је била чест гост. – Наступ Марине Yukljеv и Александра Шкорића остао ми је у најлепшем сећању. Први пут сам чула спој клавира и бубњева, мешавину класике и рока, што је већ егзотичној атмосфери „Избе“ додало потпуно нову димензију. Рекла бих да су за атмосферу у клубу, заправо, највише заслужни људи који су смехом и занимљивим причама, да се тако изразим, улепшавали дан, а самим тим и живот.
Било како било, некадашњи посетиоци слажу се у једном – волели би да „Изба“ поново оживи. До тада се са захвалношћу сећају свега што им је пружила, у нади да ће се једног дана сви поново пронаћи у њој.
Д. Предин
Фото: Фејсбук „Изба”