KULTURNI MOSTOVI KOJI SPAJAJU TRADICIJU I SAVREMENOST Kokošnici, bajke i umetnost kao zajednički jezik multikulture

Svečano otvaranje upriličila je izložba „Ruski heroji evropskog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata do 1939-1945”, a posebnu pažnju posetilaca privukla je izložba tradicionalnih ruskih ukrasa za glavu – „kokošnika”, koje već treću godinu zaredom predstavlja dizajnerka Jelisaveta Semičastnova iz Pule. 

– Stare kape koje su se nekada nosile, oblikujem u modernijem stilu, kako bi ta kultura nastavila da živi kroz mlađe generacije. Sve se menja, pa tako i tradiciju treba prilagoditi savremenom vremenu i približiti današnjoj publici, i mogu reći da reakcije ne izostaju – ističe Semičastnova.

Kokošnici su kroz istoriju imali i dublju simboliku. Kod slovenskih naroda, pa i Rusa, oglavlje je predstavljalo važan deo identiteta. Zatvoreni kokošnici nosile su udate žene, dok su otvoreniji oblici, nalik rajfovima, bili namenjeni devojkama. Pored estetske uloge, nakit koji je pratio ove ukrase ogrlice imao je i zaštitničku funkciju, jer se verovalo da štiti od negativne energije i zlih sila. Eksponati su rezultat ručnog rada i porodične tradicije, među kojima je i onaj koji je Jelisavetina majka radila. 

 – Reč je o ručnom radu, sličnom čipki koja se i danas neguje. Tome sam dodala moderni izraz i počela da pravim komade od perlica, kombinujući staro i novo – objašnjava dizajnerka.

Svoje radove predstavila je i umetnica Vera Havran, koja je spojila rusku i srpsku tradiciju kroz tehnike zlatoveza, šivenja na flisu i rada na tekstilu. Poseban segment njenog rada bili su kreativni programi za decu i roditelje.

– Deci sam dala potpunu slobodu da izraze maštu, jer tamo gde oni stvaraju, uvek nastaje nešto lepo. Drago mi je što su se i roditelji uključili, jer današnji način života retko ostavlja prostor za zajedničke aktivnosti, a ovde su stvorili uspomene, inspirisane ruskom kulturom – kaže Havran.

Pored izložbi i konferencija, program manifestacije je obogaćen nastupima dečjih vokalnih i plesnih ansambala, kao i radionicama koje omogućavaju direktan kontakt sa tradicijom. Posebnu vrednost imaju i prevodi ruskih dečjih bajki na srpski jezik, čime se kulturno nasleđe približava najmlađima.

„Dani ruske kulture” tako ostaju važna platforma za očuvanje identiteta, ali i za dijalog kultura, dokazujući da tradicija nije statična, već živa i prilagodljiva, spremna da pronađe svoje mesto i u savremenom svetu.

Projekat se realizuje od 2012. godine na inicijativu Asocijacije i Društva „Rusija“, uz podršku Grada Novog Sada, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine. Tokom godina izrastao je u jedan od prepoznatljivih kulturnih događaja u Srbiji, te se od 2025. godine festival realizuje i van Novog Sada, obuhvatajući i druge gradove širom zemlje.