КУЛТУРНИ МОСТОВИ КОЈИ СПАЈАЈУ ТРАДИЦИЈУ И САВРЕМЕНОСТ Кокошници, бајке и уметност као заједнички језик мултикултуре

Свечано отварање уприличила је изложба „Руски хероји европског покрета отпора током Другог светског рата до 1939-1945”, а посебну пажњу посетилаца привукла је изложба традиционалних руских украса за главу – „кокошника”, које већ трећу годину заредом представља дизајнерка Јелисавета Семичастнова из Пуле. 

– Старе капе које су се некада носиле, обликујем у модернијем стилу, како би та култура наставила да живи кроз млађе генерације. Све се мења, па тако и традицију треба прилагодити савременом времену и приближити данашњој публици, и могу рећи да реакције не изостају – истиче Семичастнова.

Кокошници су кроз историју имали и дубљу симболику. Код словенских народа, па и Руса, оглавље је представљало важан део идентитета. Затворени кокошници носиле су удате жене, док су отворенији облици, налик рајфовима, били намењени девојкама. Поред естетске улоге, накит који је пратио ове украсе огрлице имао је и заштитничку функцију, јер се веровало да штити од негативне енергије и злих сила. Експонати су резултат ручног рада и породичне традиције, међу којима је и онај који је Јелисаветина мајка радила. 

 – Реч је о ручном раду, сличном чипки која се и данас негује. Томе сам додала модерни израз и почела да правим комаде од перлица, комбинујући старо и ново – објашњава дизајнерка.

Своје радове представила је и уметница Вера Хавран, која је спојила руску и српску традицију кроз технике златовеза, шивења на флису и рада на текстилу. Посебан сегмент њеног рада били су креативни програми за децу и родитеље.

– Деци сам дала потпуну слободу да изразе машту, јер тамо где они стварају, увек настаје нешто лепо. Драго ми је што су се и родитељи укључили, јер данашњи начин живота ретко оставља простор за заједничке активности, а овде су створили успомене, инспирисане руском културом – каже Хавран.

Поред изложби и конференција, програм манифестације је обогаћен наступима дечјих вокалних и плесних ансамбала, као и радионицама које омогућавају директан контакт са традицијом. Посебну вредност имају и преводи руских дечјих бајки на српски језик, чиме се културно наслеђе приближава најмлађима.

„Дани руске културе” тако остају важна платформа за очување идентитета, али и за дијалог култура, доказујући да традиција није статична, већ жива и прилагодљива, спремна да пронађе своје место и у савременом свету.

Пројекат се реализује од 2012. године на иницијативу Асоцијације и Друштва „Русија“, уз подршку Града Новог Сада, Аутономне Покрајине Војводине и Националног савета руске националне мањине. Током година израстао је у један од препознатљивих културних догађаја у Србији, те се од 2025. године фестивал реализује и ван Новог Сада, обухватајући и друге градове широм земље.