Najmanja evropska žaba živi u novosadskom Futoškom parku

I to je potpuno tačno. Dovoljno je da samo nekoliko minuta sednete na klupu u Futoškom parku i da vidite veveričji ples na travi ili drveću. Sledeći, takođe tačan, odgovor bi bio ptice i to vrane, detlići, golubovi, vrapci...

Malo njih će, pak, odgovoriti, ali je to takođe tačan odgovor, da je stanovnik Futoškog parka - mrmoljak. Na novo postavljenoj tabli u parku koju potpisuje JP “Gradsko zelenilo” nabrojani su vodozemci parka i to: zelena krastača, crvenotrbi mukač, obična češnjarka (sve tri vrste žaba), ali i mali i podunavski veliki mrmoljak.

Na tabli piše da su vodozemci klasa kičmenjaka u koje spadaju žabe, mrmoljci, daždevnjaci i cecilije. Oni su jedina klasa kičmenjaka koja je proglašena ugroženom na globalnom nivou, a uzroci su gubitak, degradacija i zagađivanje staništa, legalna i ilegalna trgovina vrstama, ali i povećano UV zračenje. U Srbiji je najvcći faktor za ugroženost ovih vrsta gubitak staništa i zagađenje vodenih ekosistema, te su one svoj dom pronašle baš u Futoškom parku.

Za vodozemce je zanimljiva i činjenica da su oni prvi kičmenjaci koji su nastanili kopno, ali je većina njih i dalje u velikoj meri zavisna od vode, te i možete pretpostaviti gde ćete naići na žabe u parku, baš u neposrednoj blizini Jodne banje, delu gde se često pravi bara.

Danju će se kriti u travi i vodi, ali noću ćete čuti kreketanje zelene krastače, koja se najčešće može sresti u močvarama i šumama, ali nastanjuje i mesta gde je veliki uticaj čoveka, kao što su parkovi, polja i vrtovi. Ova žaba u prirodi živi od sedam do deset godina i ima zdepasto telo sa bradavičastom kožom, koja je na leđima sivkasto ili maslinasto obojena. Najaktivnije su u sumrak i noću, mužjaci poseduju zvučne mehurove i manji su od ženki. Ove žabe zimu provode u hibernaciji, a u poređenju sa drugim vodozemcima otporne su na toplotu i sušu. Hrane se insektima i drugim beskičmenjacima.

Stanovnik parka je i obična češnjarka, žaba rasprostranjena u panonskom regionu. Naseljava otvorena staništa, ima zdepasto telo i glatku kožu. Naziv je dobila po tome što kada je uznemirena brani se glasnim oglašavanjem i ispušta sekret čiji miris podseća na miris belog luka. Ova žaba ima i izraženi prst koji joj služi za kopanje, ali i plivanje.

Futoški park nastanjuje i najmanja evropska žaba - crvenotrbi mukač i kao što joj samo ime kaže, prepoznaćete je po crvenom ili naranyastom trbuhu. Ova žaba naseljava močvarne predele ravnica, vlažne i plavne livade, često se može videti u blizini rečnih tokova, u plitkim i malim barama i jezercima. I dok joj je stomak crven, leđa su joj tamno siva ili potpuno crna. Crvenotrbi mukač živi do deset godina, a mužjaci poseduju rezonatore za proizvodnju glasova i aktivni su tokom celog dana. U toku zimskog mirovanja ova žaba se zakopava u zemlju ili blato na dnu bara. U slučaju opasnosti okreću se na leđa i pokazuju stomak koji im služi kao odbrambena obojenost. Iako poseduju otrovne žlezde u koži, mnogi kičmenjaci se hrane i odraslim i mladim žabama ove vrste. Kao i zelene žabe i mukači jedu insekte i druge beskičmenjake.

Možda najzanimljiviji na ovoj tabli je svakako mrmoljak. Mali mrmoljak je najrasprostranjeniji u Evropi, dugačak je deset centimetara i nastanjuje vlažne livade, obode polja, parkove i bašte. U prirodi može da doživi i 14 godina. Odlikuje ga duguljasto i tanko telo koje prati rep iste ili slične dužine. U parku se mogu videti od februara do novembra noću ili neposredno posle kiše, dok zimu provode u hibernaciji. Leđna strana im je braon, sivo braon, žuto ili maslinasto obojena, dok je trbuh svetlo naranyast sa tamnim tačkama. Zimuju najčešće u grupama unutar šupljih panjeva ili debla. I dok većinu vremena provode na kopnu, u vodu se vraćaju zbog razmnožavanja.

Za razliku od malog, podunavski veliki mrmoljak naraste do 15 centimetara, a može se videti i oko basena reka Dunava i Dnjepra. Naseljava male bare, rukavce, kanale, mrtvaje, jarkove i živi od pet do devet godina. Ima dugo i vitko telo sa kratkim nogama i uskom glavom. Za razliku od malog mrmoljka, podunavski veliki ima velike crne mrlje na svetlo naranyastom trbuhu, koje se nekada spajaju u pruge. Mužjaci u vreme parenja na leđima razvijaju visok kožni greben. Aktivni su noću i hrane se uglavnom beskičmenjacima, punoglavcima i malim mrmoljcima. Veoma su osetljivi na promenu vodenih staništa.

Za razvoj ovih vrsta optimalna su čista staništa sa svežom vodom, bez predatora. Pošto su veoma osetljivi na promene unutar ekosistema, vodozemci su odličan indikator kvaliteta životne sredine. Zato sledeći put kada šetate Futoškim parkom, obratite pažnju na žabe i mrmoljke i obradujte im se kada ih vidite, jer to znači da je park čist.

M. Stakić