И то је потпуно тачно. Довољно је да само неколико минута седнете на клупу у Футошком парку и да видите веверичји плес на трави или дрвећу. Следећи, такође тачан, одговор би био птице и то вране, детлићи, голубови, врапци...
Мало њих ће, пак, одговорити, али је то такође тачан одговор, да је становник Футошког парка - мрмољак. На ново постављеној табли у парку коју потписује ЈП “Градско зеленило” набројани су водоземци парка и то: зелена крастача, црвенотрби мукач, обична чешњарка (све три врсте жаба), али и мали и подунавски велики мрмољак.
На табли пише да су водоземци класа кичмењака у које спадају жабе, мрмољци, даждевњаци и цецилије. Они су једина класа кичмењака која је проглашена угроженом на глобалном нивоу, а узроци су губитак, деградација и загађивање станишта, легална и илегална трговина врстама, али и повећано УВ зрачење. У Србији је највцћи фактор за угроженост ових врста губитак станишта и загађење водених екосистема, те су оне свој дом пронашле баш у Футошком парку.
За водоземце је занимљива и чињеница да су они први кичмењаци који су настанили копно, али је већина њих и даље у великој мери зависна од воде, те и можете претпоставити где ћете наићи на жабе у парку, баш у непосредној близини Јодне бање, делу где се често прави бара.
Дању ће се крити у трави и води, али ноћу ћете чути крекетање зелене крастаче, која се најчешће може срести у мочварама и шумама, али настањује и места где је велики утицај човека, као што су паркови, поља и вртови. Ова жаба у природи живи од седам до десет година и има здепасто тело са брадавичастом кожом, која је на леђима сивкасто или маслинасто обојена. Најактивније су у сумрак и ноћу, мужјаци поседују звучне мехурове и мањи су од женки. Ове жабе зиму проводе у хибернацији, а у поређењу са другим водоземцима отпорне су на топлоту и сушу. Хране се инсектима и другим бескичмењацима.
Становник парка је и обична чешњарка, жаба распрострањена у панонском региону. Насељава отворена станишта, има здепасто тело и глатку кожу. Назив је добила по томе што када је узнемирена брани се гласним оглашавањем и испушта секрет чији мирис подсећа на мирис белог лука. Ова жаба има и изражени прст који јој служи за копање, али и пливање.
Футошки парк настањује и најмања европска жаба - црвенотрби мукач и као што јој само име каже, препознаћете је по црвеном или наранyастом трбуху. Ова жаба насељава мочварне пределе равница, влажне и плавне ливаде, често се може видети у близини речних токова, у плитким и малим барама и језерцима. И док јој је стомак црвен, леђа су јој тамно сива или потпуно црна. Црвенотрби мукач живи до десет година, а мужјаци поседују резонаторе за производњу гласова и активни су током целог дана. У току зимског мировања ова жаба се закопава у земљу или блато на дну бара. У случају опасности окрећу се на леђа и показују стомак који им служи као одбрамбена обојеност. Иако поседују отровне жлезде у кожи, многи кичмењаци се хране и одраслим и младим жабама ове врсте. Као и зелене жабе и мукачи једу инсекте и друге бескичмењаке.
Можда најзанимљивији на овој табли је свакако мрмољак. Мали мрмољак је најраспрострањенији у Европи, дугачак је десет центиметара и настањује влажне ливаде, ободе поља, паркове и баште. У природи може да доживи и 14 година. Одликује га дугуљасто и танко тело које прати реп исте или сличне дужине. У парку се могу видети од фебруара до новембра ноћу или непосредно после кише, док зиму проводе у хибернацији. Леђна страна им је браон, сиво браон, жуто или маслинасто обојена, док је трбух светло наранyаст са тамним тачкама. Зимују најчешће у групама унутар шупљих пањева или дебла. И док већину времена проводе на копну, у воду се враћају због размножавања.
За разлику од малог, подунавски велики мрмољак нарасте до 15 центиметара, а може се видети и око басена река Дунава и Дњепра. Насељава мале баре, рукавце, канале, мртваје, јаркове и живи од пет до девет година. Има дуго и витко тело са кратким ногама и уском главом. За разлику од малог мрмољка, подунавски велики има велике црне мрље на светло наранyастом трбуху, које се некада спајају у пруге. Мужјаци у време парења на леђима развијају висок кожни гребен. Активни су ноћу и хране се углавном бескичмењацима, пуноглавцима и малим мрмољцима. Веома су осетљиви на промену водених станишта.
За развој ових врста оптимална су чиста станишта са свежом водом, без предатора. Пошто су веома осетљиви на промене унутар екосистема, водоземци су одличан индикатор квалитета животне средине. Зато следећи пут када шетате Футошким парком, обратите пажњу на жабе и мрмољке и обрадујте им се када их видите, јер то значи да је парк чист.
М. Стакић
