Neumorni čuvar centra Novog Sada
Jedna od najpoznatijih zgrada u Novom Sadu, kojoj se možda ne daje onoliko značaja koliko zaslužuje, pre svega zbog svoje istorije, je palata “Gvozdeni čovek” u Njegoševoj ulici 2, nazvana po starom ratničkom oklopu koji više od 150 godina budno motri na centar grada.
Na gradskom trgu su se nakada nalazile dve ugaone zgrade između kojih je bio ulaz u nakadašnju Andrašijevu, a danas Njegoševu ulicu. Na mestu “Gvozdenog čoveka” se u to vreme nalazilo rimokatoličko groblje, potom ugaona dvospratna kuća koja je pripadala Rimokatoličkloj crkvenoj opštini koja je 1846. adaptirana i ustupljena Magistratu. Kuća je pretrpela velika oštećenja tokom bombardovanja 1849. godine, pa su za njenu obnovu angažovani Teodor Šeft i zidarski majstor Andreas Haner.
Prema rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva palata “Gvozdeni čovek”, kakvu poznajemo, podignuta je između 1908. i 1909. godine po projektu Karolja Kovača iz Budmipšete i to na temeljima dvospratne kuće.
- Građena u tada vrlo popularnom secesionističkom stilu na vrhu je konstruisana manja kupola ispod koje je u niši smešten stari ratnički oklop sa helebardom u desnoj ruci -kaže Đurđev. - U prizemlju su lokali, a na spratovima prostrani stanovi za imućne građane. Osim mnogobrojnih dekorativnih detalja i arhitektonskih elemenata posebno se ističe balkonima i kupolama naglašen odsečenio ugao zgrade.
Gotovo od kada je sagrađana u prizemlju palate su bile poslastičarnice. Prvi vlasnik poslastičarnice bio je Peter Majerka, potom ga je nasledio Ištvan Hajerek, a 1913. godine je prešla u vlasništvo Jakoba Dornštetera.
Restauracija
Postupak restauracije fasade, koja je izvedena 2004. godine bila je izuzetno složena. Rad na dekorativnim elementima od gipsa poveren je umetničkoj radionici “Nina“ iz Beočina. Konzervatorsko - restauratorske radove na figuri izveli su konzervatori za metal Ana Olajoš i Jožef Erdelji, a konzervatorski nadzor obavila je Slobodanka Babić.
- U drugoj deceniji 20. veka poslastičarnica je bila mesto gde se okupljala tadašnja elita Novog Sada - ističe Đurđev. - Prostor je bio opremljen kitnjastim lusterima, velikim ogledalima, otmenim nameštajem, foteljama sa crvenim plišom, a devojke koje su usluživale su bile u belom sa uštirkanom keceljom i belom mašnom u kosi. Gosti su uživali u ledenoj kafi, kesten pireu, kapucineru, krempitama, saher i reform tortama, parfeima i naravno sladoledu.
Poslastičarnica se do kraja Drugog svetskog rata zvala „Dornšteter cukrazada“, 1945. godine ime je promenjeno u „Moskva“, nakon rezolucije informbiroa 1948. godine preimenovana je u „Zagreb“, a u poslednjoj deceniji kada je došlo da raspada Republike Jugoslavije, ime je promenjeno u „Atina“.
S. Kovač