На градском тргу су се накада налазиле две угаоне зграде између којих је био улаз у накадашњу Андрашијеву, а данас Његошеву улицу. На месту “Гвозденог човека” се у то време налазило римокатоличко гробље, потом угаона двоспратна кућа која је припадала Римокатоличклој црквеној општини која је 1846. адаптирана и уступљена Магистрату. Кућа је претрпела велика оштећења током бомбардовања 1849. године, па су за њену обнову ангажовани Теодор Шефт и зидарски мајстор Андреас Ханер.
Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева палата “Гвоздени човек”, какву познајемо, подигнута је између 1908. и 1909. године по пројекту Кароља Ковача из Будмипшете и то на темељима двоспратне куће.
- Грађена у тада врло популарном сецесионистичком стилу на врху је конструисана мања купола испод које је у ниши смештен стари ратнички оклоп са хелебардом у десној руци -каже Ђурђев. - У приземљу су локали, а на спратовима пространи станови за имућне грађане. Осим многобројних декоративних детаља и архитектонских елемената посебно се истиче балконима и куполама наглашен одсеченио угао зграде.
Готово од када је саграђана у приземљу палате су биле посластичарнице. Први власник посластичарнице био је Петер Мајерка, потом га је наследио Иштван Хајерек, а 1913. године је прешла у власништво Јакоба Дорнштетера.
Рестаурација
Поступак рестаурације фасаде, која је изведена 2004. године била је изузетно сложена. Рад на декоративним елементима од гипса поверен је уметничкој радионици “Нина“ из Беочина. Конзерваторско - рестаураторске радове на фигури извели су конзерватори за метал Ана Олајош и Јожеф Ердељи, а конзерваторски надзор обавила је Слободанка Бабић.
- У другој деценији 20. века посластичарница је била место где се окупљала тадашња елита Новог Сада - истиче Ђурђев. - Простор је био опремљен китњастим лустерима, великим огледалима, отменим намештајем, фотељама са црвеним плишом, а девојке које су услуживале су биле у белом са уштирканом кецељом и белом машном у коси. Гости су уживали у леденој кафи, кестен пиреу, капуцинеру, кремпитама, сахер и реформ тортама, парфеима и наравно сладоледу.
Посластичарница се до краја Другог светског рата звала „Дорнштетер цукразада“, 1945. године име је промењено у „Москва“, након резолуције информбироа 1948. године преименована је у „Загреб“, а у последњој деценији када је дошло да распада Републике Југославије, име је промењено у „Атина“.
С. Ковач
