Неуморни чувар центра Новог Сада
Једна од најпознатијих зграда у Новом Саду, којој се можда не даје онолико значаја колико заслужује, пре свега због своје историје, је палата “Гвоздени човек” у Његошевој улици 2, названа по старом ратничком оклопу који више од 150 година будно мотри на центар града.
На градском тргу су се накада налазиле две угаоне зграде између којих је био улаз у накадашњу Андрашијеву, а данас Његошеву улицу. На месту “Гвозденог човека” се у то време налазило римокатоличко гробље, потом угаона двоспратна кућа која је припадала Римокатоличклој црквеној општини која је 1846. адаптирана и уступљена Магистрату. Кућа је претрпела велика оштећења током бомбардовања 1849. године, па су за њену обнову ангажовани Теодор Шефт и зидарски мајстор Андреас Ханер.
Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева палата “Гвоздени човек”, какву познајемо, подигнута је између 1908. и 1909. године по пројекту Кароља Ковача из Будмипшете и то на темељима двоспратне куће.
- Грађена у тада врло популарном сецесионистичком стилу на врху је конструисана мања купола испод које је у ниши смештен стари ратнички оклоп са хелебардом у десној руци -каже Ђурђев. - У приземљу су локали, а на спратовима пространи станови за имућне грађане. Осим многобројних декоративних детаља и архитектонских елемената посебно се истиче балконима и куполама наглашен одсеченио угао зграде.
Готово од када је саграђана у приземљу палате су биле посластичарнице. Први власник посластичарнице био је Петер Мајерка, потом га је наследио Иштван Хајерек, а 1913. године је прешла у власништво Јакоба Дорнштетера.
Рестаурација
Поступак рестаурације фасаде, која је изведена 2004. године била је изузетно сложена. Рад на декоративним елементима од гипса поверен је уметничкој радионици “Нина“ из Беочина. Конзерваторско - рестаураторске радове на фигури извели су конзерватори за метал Ана Олајош и Јожеф Ердељи, а конзерваторски надзор обавила је Слободанка Бабић.
- У другој деценији 20. века посластичарница је била место где се окупљала тадашња елита Новог Сада - истиче Ђурђев. - Простор је био опремљен китњастим лустерима, великим огледалима, отменим намештајем, фотељама са црвеним плишом, а девојке које су услуживале су биле у белом са уштирканом кецељом и белом машном у коси. Гости су уживали у леденој кафи, кестен пиреу, капуцинеру, кремпитама, сахер и реформ тортама, парфеима и наравно сладоледу.
Посластичарница се до краја Другог светског рата звала „Дорнштетер цукразада“, 1945. године име је промењено у „Москва“, након резолуције информбироа 1948. године преименована је у „Загреб“, а у последњој деценији када је дошло да распада Републике Југославије, име је промењено у „Атина“.
С. Ковач