NOVOSAĐANKA ASJA SIMIĆ MLADA NADA U UMETNIČKOM SVETU Glumica i svestrana umetnica
Novosađanka Asja Simić učenica je drugog razreda Škole za dizajn „Bogdan Šuput”, na smeru dizajn tekstila, što joj je odmalena bila želja, ali to nije jedini talenat koji je tokom odrastanja otkrila.
Ljubav prema umetnosti osećala je otkako zna za sebe, a svaku njenu frakciju želela je da savlada. Tako je gluma jedan od talenata koji je otkrila još u nižim razredima osnovne škole.
– Prvo sam išla u školu glume „Šmiranti”, onda u „Mišolovku”, a najveći utisak na mene je ostavio mjuzikl „Eni”. To je moja prva ljubav, spoj glume i muzike, nešto što me je ispunjavalo u svakom smislu. Mislila sam da ću ceo život nastaviti time da se bavim. Tada sam imala devet godina i bilo je zahtevno pripremati se za izvedbu, ali u isto vreme bilo je i zabavno. Često smo imali snimanja i na terenu za video koji je išao u pozadini naše glume, što mi je dodatno razvilo ljubav prema muzičko-scenskom delu „Eni”, u kom se dramska radnja razvija kroz govor, pesmu i igru – kaže za „Dnevnik” Asja Simić.
Osvojila nagradu „Slikarska nada“
Želja za slikanjem došla je prirodno, s obzirom na to da je Asjina majka završila isti smer i srednju školu u koju ona danas ide. Dok je Asja bila mala, mama joj je radila u školi kao profesor i imala je svoj atelje za decu i za starije.
– Sve sam tehnike savladala, ali najviše volim da radim ugljenom i portrete. Mislim da mi to najbolje ide i tu sebe svakodnevno usavršavam. Učestvovala sam na Međunarodnoj likovnoj koloniji u Krčedinu pre par godina, kada sam osvojila nagradu „Slikarska nada”, za delo koje sam nazvala „Dvoje”, i to je moj lični pečat umetnosti.
Za glumu nije osvajala nagrade, ali to je i nije toliko interesovalo. Više je uživala u preporukama na osnovu kojih je harala pozornicom, jer joj je to bila potvrda da je odlična u ulozi glumice. Imala je prilike da upoznaje glumce, razvija sebe u glumačkom smislu ali i kao ličnost, te, kada se sve sabere, sve je to jedno veliko iskustvo koje joj, kaže, kasnije može koristiti u životu. No, kako se u narodu kaže: mi pravimo planove, a bog nam se smeje, tako i ova Asjina stras nije bila sudbonosna. Kako je pandemija koronavirusa uzela maha, tako je njena grupa morala da napravi pauzu, a ona se u toj pauzi preokrenula drugoj strasti – muzici i sviranju. Tada je imala 12 godina.
– Godinu dana sam u muzičkoj školi učila da sviram gitaru, a u mom naletu da sviram klavir, roditelje sam jedva izmolila da mi kupe bar elektičnu klavijaturu i na nju sam se skroz „navukla”. Nisam ustajala dok je nisam savladala. Nakon par godina sam uspela sve note da skinem na sluh, a onda sam počela da kombinujem i sviranje gitare, pa eksperimentišem, pronalazim sebe i sopstvene zvuke i note, pa ko zna, možda jednog dana izdam i album u potpuno drugačijem muzičkom opusu – priča naša sagovornica.
Za početak, spomenućemo da je u svetu muzičke umetnosti prošle godine na beogradskom Festivalu kantautora „Kantfest” osvojila prvo mesto za interpretaciju domaćih numera, kada je odsvirala na gitari pesmu „Tišina” od Bajage i instruktora, a otpevala „Neko nije”, numeru pevačice Ilme Karahmet. Mnogo voli i poeziju, a Jovan Dučić je najzaslužniji za ljubav prema pisanoj reči.
– Odmalena sam zavolela Dučića i njegov stil pisanja. Njegova je prva knjiga „Podne” bila delo koje sam u ranom uzrastu savladala i do danas sam pod njenim utiskom. Pišem i ja, ali nisam slala svoje tekstove na konkurse. Pisanje me opušta i više to radim za svoju dušu. Učestvovala sam na Međunarodnom književnom festivalu „Pro poet 2024” i osvojila prvo mesto u recitovanju dela iz meni omiljene Dučićeve knjige i „Plave zvezde” Miroslava Mike Antića – kaže naša sagovornica.
Asja je u svakom domenu umetnosti briljirala, no sebe najviše u budućnosti vidi kao pevačicu, a modni dizajn joj je neizostavni deo ovog poziva, s obzirom na to da je četkica za slikanje bila prva stvar koju je uzela u ruke.