PETROVARADINSKI DUNAVAC IDEALAN ŠTEK ZA BEG OD VRELOG BETONA Prva jutarnja kafa pije se sa suncem, labudovima i patkama

Međutim, to ne znači da Novi Sad sa svojom okolinom nema idealne male štekove u koje se možete sakriti, a da vas to pritom ništa ne košta, ili nešto malo. Naravno da vam Bećarac, Oficirac i Ribarsko ostrvo s Dunavcem prvi padaju na pamet kao idealno rešenje, ali mi vam nudimo još jedno, takođe na Dunavu.

Petrovaradinska ada, Dunavac, marina, rukavac – samo su neki od naziva koji se koriste za deo raja u koji vas vodimo. Do ovog odredišta možete da stignete na dva načina: pešaka preko Oficirca ili nekim prevozom preko petrovaradinske industrijske zone.

Ukoliko se odlučite za drugu opciju, pri dolasku do naselja Dunavac najpre će vas dočekati vikendice gusto načičkane samo s jedne, leve strane puta, bliže marini, koja je zapravo središte ove petrovaradinske oaze. A kako pratite bezimenu ulicu od poluraspalog asfalta, stižete do mini-luke koja broji na desetine čamaca, jahtica i splavova.

Oni koji imaju tu privilegiju da na takvom mestu poseduju nekretninu zidanu ciglom, gledaju da u njoj borave tokom cele godine, dok oni drugi, koji su stacionirani na vodi, uglavnom tu provedu dve trećine godine, odnosno onoliko koliko vremenske prilike dozvoljavaju.

– Mi smo ovde od 1994. godine, kada su, zajedno sa našim splavom, bila još svega dva splava – priseća se Marijana Stevanović, koja sa svojim sinom Raletom u marini boravi od marta do sredine novembra, odnosno onda kad ne moraju da lože. – Dok smo u stanu u gradu, ne mogu da se naviknem, fali mi više vazduha, ne znam šta ću sa sobom. Nekad se desi da danima ne izađem iz kuće. Ovde je lepo, otvoreno nebo, rukavac, šuma... Pre superćelijskih oluja bilo je još više šume, ali dosta toga je uništeno.

Prema rečima naše sagovornice, još jedna od prednosti sve ove lepote jeste ta što prvu jutarnju kafu pije sa suncem, labudovima, patkama i psima koji dođu na doručak kod nje. A kako dan odmiče, tako se i društvo širi.

– U naselju ima oko 140 vikendica, trećina njihovih vlasnika živi ovde cele godine, trećina njih dođe samo leti, a trećina uopšte ne dolazi – kaže Predrag Zaklanac, koji se u Dunavcu nastanio 2022. godine, došavši sa severozapada Bačke. – Desetak godina smo tražili gde da kupimo vikendicu i to smo uradili ovde taman pre korone, ali nismo odmah počeli da živimo tu. Imamo i splav i vikendicu, dvorište, bašticu u kojoj uzgajam povrće. Kuća je dobro izolovana, imamo struju, vodu, a grejemo se na drva koja čamcem dovučem s Dunava.

I Zaklanac retko ide do grada, tek koliko mora. Sreća pa i on ima mlađe naraštaje u porodici, koji su zaduženi za zalazak u civilizaciju. 

Sve u svemu, premda poprilično skrajnut od sveta, Dunavac je dostupan svima koji žele da pobegnu od betona i galame, ali pod uslovom da ga takvim i ostave za sobom.