ПЕТРОВАРАДИНСКИ ДУНАВАЦ ИДЕАЛАН ШТЕК ЗА БЕГ ОД ВРЕЛОГ БЕТОНА Прва јутарња кафа пије се са сунцем, лабудовима и паткама

Међутим, то не значи да Нови Сад са својом околином нема идеалне мале штекове у које се можете сакрити, а да вас то притом ништа не кошта, или нешто мало. Наравно да вам Бећарац, Официрац и Рибарско острво с Дунавцем први падају на памет као идеално решење, али ми вам нудимо још једно, такође на Дунаву.

Петроварадинска ада, Дунавац, марина, рукавац – само су неки од назива који се користе за део раја у који вас водимо. До овог одредишта можете да стигнете на два начина: пешака преко Официрца или неким превозом преко петроварадинске индустријске зоне.

Уколико се одлучите за другу опцију, при доласку до насеља Дунавац најпре ће вас дочекати викендице густо начичкане само с једне, леве стране пута, ближе марини, која је заправо средиште ове петроварадинске оазе. А како пратите безимену улицу од полураспалог асфалта, стижете до мини-луке која броји на десетине чамаца, јахтица и сплавова.

Они који имају ту привилегију да на таквом месту поседују некретнину зидану циглом, гледају да у њој бораве током целе године, док они други, који су стационирани на води, углавном ту проведу две трећине године, односно онолико колико временске прилике дозвољавају.

– Ми смо овде од 1994. године, када су, заједно са нашим сплавом, била још свега два сплава – присећа се Маријана Стевановић, која са својим сином Ралетом у марини борави од марта до средине новембра, односно онда кад не морају да ложе. – Док смо у стану у граду, не могу да се навикнем, фали ми више ваздуха, не знам шта ћу са собом. Некад се деси да данима не изађем из куће. Овде је лепо, отворено небо, рукавац, шума... Пре суперћелијских олуја било је још више шуме, али доста тога је уништено.

Према речима наше саговорнице, још једна од предности све ове лепоте јесте та што прву јутарњу кафу пије са сунцем, лабудовима, паткама и псима који дођу на доручак код ње. А како дан одмиче, тако се и друштво шири.

– У насељу има око 140 викендица, трећина њихових власника живи овде целе године, трећина њих дође само лети, а трећина уопште не долази – каже Предраг Закланац, који се у Дунавцу настанио 2022. године, дошавши са северозапада Бачке. – Десетак година смо тражили где да купимо викендицу и то смо урадили овде таман пре короне, али нисмо одмах почели да живимо ту. Имамо и сплав и викендицу, двориште, баштицу у којој узгајам поврће. Кућа је добро изолована, имамо струју, воду, а грејемо се на дрва која чамцем довучем с Дунава.

И Закланац ретко иде до града, тек колико мора. Срећа па и он има млађе нараштаје у породици, који су задужени за залазак у цивилизацију. 

Све у свему, премда поприлично скрајнут од света, Дунавац је доступан свима који желе да побегну од бетона и галаме, али под условом да га таквим и оставе за собом.