PORTUGALSKI TEATAR ZAJEDNICE NA SCENU DONOSI DIRLJIVU PRIČU O STAROSTI, SESTRINSTVU I OTPORU Predstava „Stare žene? Ko to kaže? Još uvek smo ovde!” slavi snagu i zajedništvo

Ova predstava, nastala u saradnji umetnica i izvođačica iz Portugala, donosi intimnu, a univerzalnu priču o tome šta znači biti žena u različitim životnim fazama, od mladosti do starosti, od snova do sećanja, od individualne borbe do zajedničkog otpora. Kroz emotivno putovanje koje podseća na ritam samog života, izvođačice promišljaju o svemu što su postigle i svemu što još uvek žele da postanu.

„Stare žene? Ko to kaže? Još uvek smo ovde!“, delo je koje spaja ranjivost i sestrinstvo, pokazujući da su te dve sile, umesto suprotnosti, zapravo međusobno neraskidivo povezane. Na sceni se smenjuju kratki narativi – trenuci radosti, tuge, prisustva i odsustva – koji zajedno tvore tapiseriju ženskog iskustva, obojenu sećanjima, nadom i životnom energijom. Kroz prepletene priče i delikatne scenske slike, predstava slavi žene koje su preživele, koje su naučile da ćute i da govore, da vole i da gube, da čekaju i da stvaraju. Njihovi glasovi odjekuju kao zajednički poklič: „Još uvek smo ovde!“ – prisutne, snažne, vidljive.

Pozorište kao prostor sećanja i solidarnosti

Predstava „Stare žene? Ko to kaže? Još uvek smo ovde!“ nastala je kroz proces rada sa zajednicom, u kojem su učestvovale žene različitih godina, zanimanja i životnih iskustava. Svaka od njih unela je u predstavu deo svoje priče, emocije i pogleda na svet, pretvarajući scenu u prostor dijaloga, podrške i zajedničkog stvaranja. Ovaj procesni pristup, tipičan za teatar zajednice, omogućava da pozorište postane mesto gde umetnost i svakodnevica međusobno prožimaju, gde se briše granica između izvođača i publike, između umetničkog izraza i životne stvarnosti.

Predstava je istovremeno i omaž ženama koje su pre nas trasirale puteve slobode, ali i poziv mlađim generacijama da ih prate i nadograde. Na taj način, predstava ne govori samo o prošlosti, već i o budućnosti, o potrebi da se ženska iskustva prepoznaju, sačuvaju i prenesu. Ritualnost pokreta, snaga glasa i prisnost izvođenja pretvaraju scenu u prostor zajedništva, u kojem ranjivost postaje hrabrost, a sećanje postaje otpor. Kroz humor, nežnost i refleksiju, predstava podseća da godine ne znače kraj, već kontinuitet, da svaka životna faza nosi svoje svetlo, svoj smisao i svoje dostojanstvo.

Žene koje stvaraju, pamte i nadahnjuju

Predstavu potpisuje izuzetan autorski tim koji čine umetnice sa bogatim iskustvom u savremenim scenskim praksama i radu sa zajednicama. Umetničku direkciju i dramaturgiju potpisuju Isabel Bezelga, Ana Maria Malta i Anabela Monteiro, dok je za dizajn svetla zadužen Renato Macado. Zvuk i audiovizuelne elemente oblikovale su Teresa Furtado, Isabel Guedes, Ana Maria Malta, Anabela Monteiro, Gheysla Nascimento i Caio Priori, dok su kostimi i scenografija delo Isabel Bezelge, Ane Marie Malte i Anabele Monteiro. Za plesni segment i koreografiju zaslužna je Karla Sabino iz CM Évore, a proces medijacije sa zajednicom vodio je Pedro da Silva, takođe iz CM Évore. Komunikacijski tim čine Ana Moya, Teresa Furtado i Mariana Frias, dok produkciju potpisuju Ana Moya i Daniela Salazar iz CHAIA–IN2PAST i Artéria Laba. U asistenciji na produkciji učestvovale su Diana de Oliveira, Anabela Monteiro i Ana Maria Malta.

Na sceni će nastupiti Anabela Monteiro, Ana Maria Malta, Cacilda Almeida, Catarina Lopes, Gertrudes Santos, Gheysla Nascimento, Helena Sousa, Isabel Bezelga, Leocádia Figo, Leocádia Maximino, Margarida Silva, Mariana Silva, Maria Isabel Loureiro, Maria do Carmo Saraiva i Tomásia Miranda – pripadnice Senior grupe CM Évora – Youthand Sports Division, zajedno sa profesorkama i studentkinjama DAC – School of Arts.

Ove žene, svaka sa svojim izrazom, govorom tela i životnom pričom, pretvaraju scenu u mozaik iskustava i emocija koje se prepliću u jedan zajednički glas, glas dostojanstva, otpornosti i ljubavi.

Bezvremeni – festival solidarnosti, dijaloga i promene

Festival Bezvremeni je prvi umetnički angažovani festival u Srbiji koji kroz formu teatra zajednice istražuje društvenu nevidljivost i diskriminaciju starijih osoba. U organizaciji Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, u saradnji sa Trupom Drž’ ne daj i Crvenim krstom Srbije, festival otvara prostor za dijalog o društvenim nejednakostima, predrasudama i pravima starijih.

Ovogodišnje izdanje festivala posvećeno je temi demencije, bolesti koja ne utiče samo na pojedinca, već i na njegove bližnje i zajednicu. Festival kroz umetnost zagovara osnivanje dnevnih centara za osobe obolele od demencije i razvoj usluga predaha za njihove neformalne negovatelje.

U okviru festivala „Bezvremeni”, koji se održava od 16. do 18. oktobra u Novosadskom pozorištu Újvidéki Színház, publika će 16. oktobra u 13 časova imati priliku da pogleda jedinstvenu predstavu nastalu u saradnji umetnica i izvođačica iz Portugala

Bezvremeni okuplja umetnike i građane iz različitih zemalja, pružajući im prostor da kroz zajedničko stvaranje preispituju, istražuju i pokreću promene. Kroz pozorišne forme koje spajaju realnost i poeziju, festival pokazuje da umetnost može biti sredstvo društvene transformacije, most između generacija i podsetnik da starost nije kraj, već deo životnog kruga koji zaslužuje poštovanje i razumevanje.

Festival je deo evropskog projekta Age AgainsttheMachine, koji realizuje Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture, u partnerstvu sa Crvenim krstom Srbije, Univerzitetom u Evori (Portugalija), pozorištem Dispari Teatro (Kuneo, Italija), Bramom teatrom (Goljenov, Poljska), Nordisk Teater laboratorium (Holstebro, Danska) i Trupom Drž’ ne daj (Novi Sad, Srbija).

Projekat je podržan od strane Evropske unije kroz program CERV – NetworkofTowns, kao i od strane Grada Novog Sada i Ministarstva kulture Republike Srbije. Posebnu zahvalnost na podršci organizatori upućuju Novosadskom pozorištu – Újvidéki Színház i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.