RUČNI RAD JE LEK ZA UBRZAN SVET Novosađanka Irena Pinter tihim zanatom pravi umetnička dela

 Kako je oduvek volela rukotvorine – goblene, tapiserije, vez i sve što se radi rukama i iz srca, ne čudi što ju je oduševio video tutorijal izrade minđuša od perlica. 

– Prvo sam samo gledala način izrade, a kasnije sam se usudila da napravim nešto od viđenog. Prvo su to bili jednostavni modeli, a kasnije sve komplikovaniji nakit. Sada sam prilično vešta, mada uvek postoje novi izazovi i učenju nema kraja – rekla je za „Dnevnik“ Irena Pinter. 

Od izrade nakita od perlica za bliske osobe, Irena sada ima Instagram profil na kom je objavljeno već stotinu modela minđuša, narukvica i ogrlica, sve rukom rađeno i unikatno. Od ideje do fotografisanja, naša sagovornica sve radi sama. 

– Nije mi teško, jer ovo nije posao, već moj način da budem ono što jesam. Ne mogu reći da sam nasledila zanat, mada u mojoj porodici postoji ljubav prema stvaranju. Tata je svojevremeno pleo korpe, a mama i danas veze i šije. Imam decu i mada ih to ne zanima previše sada, možda moja unuka jednog dana zavoli taj svet. Ako se desi, biću presrećna, ako ne, opet sam zahvalna što sam imala priliku da živim kroz ovo stvaranje – istakla je ona. 

Za njene kreacije interesovanje je veliko, naročito među ženama koje vole unikatne stvari i cene ručni rad. Nakit se najviše prodaje putem Instagrama i Fejsbuka, a Irena ističe da je prepoznala nov, lep trend u prodaji – sve više devojaka traži baš njene minđuše, posebne, drugačije i sa dušom. 

– Inspirišu me priroda, boje, muzika, ponekad i samo jedno raspoloženje. Najčešće radim tehnikom tkanja, pejot i brik, koristeći staklene perle, konac, igle i mnogo strpljenja. Svaki komad je kao meditacija – objasnila je. 

Ipak, kao i sa srodnim zanatima, problema ima dosta. Nije lako izboriti se za vidljivost na internetu, budući da su algoritmi neumoljivi. Uz to, materijali su često skupi, a cene ručnog rada teško dostižu svoju pravu vrednost. 

– Ipak, kada vidim osmeh žene koja nosi moje minđuše, sve brige nestanu – kazala je Irena i dodala da ima dosta planova za budućnost, te da bi volela da otvori malu radionicu, i da kroz obuke nauči deci i mlade ovoj tihoj veštini, jer, kako ističe, ručni rad nije stvar prošlosti, već lek za ubrzan svet.

Naša sagovornica poručila je i da se zanatima mora vratiti mesto u svakodnevici, kako bi se očuvali, ali ih treba i približiti mladima kao priliku za izražavanje, smiraj i autentičnost. 

– Ako bi škole više uključivale kreativne radionice, to bi moglo da promeni pogled novih generacija.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.